IZVEŠTAJ o učešću MINS-a na prezentaciji Zakona o platama državnih službenika

Poštovane koleginice i kolege,
U toku su dani od izuzetno velikog značaja kada je u pitanju status inspekcijske struke i materijalni položaj inspektora…
U petak, 13. jula 2018, g. u hotelu Zira u Beogradu, “prva postava” MDULS-a kada je u pitanju zakonodavni okvir u sastavu: ministar Branko Ružić, državni sekretar Zoran Kasalović i pomoćnica ministra Ivana Stanojević, prezentovala je Nacrt Zakona o platama državnih službenika koji smo tako dugo čekali i priželjkivali i koji bi trebao da plate u čitavoj državnoj upravi stavi u poštene i pravedne odnose a takođe, da konačno ispravi položaj naših republičkih inspektora dodeljivanjem čuvenog korektivnog koeficijenta koji je njima oduzet još 1996. godine.
Na ovom događaju učestvovala je delegacija MINS-a u sastavu: Vidosava Đurić, predsednik UO-tržišni inspektor NS; Obrad Šiljković, potpredsednik UO-saobraćajni inspektor BG, Jasminka Mitrović- inspektor rada BG, i moja malenkost…
Evo teza iz moje diskusije o Nactu Zakona:

Istakao sam da je koncept OSNOVNE PLATE koja se dobija množenjem koeficijenta i osnovice, a u kojem su koeficijenti dobro nivelisani u odnosu na stručnost i grupisani u platne grupe i platne razrede dobar, i omogućava ujednačavanje plata po stručnosti u različitim sektorima državne uprave…

Pohvalio sam koncept da se OSNOVNA PLATA UVEĆAVA SISTEMOM KOREKTIVNIH KOEFICIJENATA po osnovu uslova rada i odgovornosti koji nisu mogli biti uračunati u osnovni koeficijent radnog mesta, ali istovremeno i ukazao na veliku opasnost koja se krije u predloženoj definiciji tih korektivnih koeficijenata koja, ako ostane u tekstu ovako definisana, daje mogućnost nekog negativnog scenarija u kome bi bila poništena osnovna ideja i cilj reforme u ovoj oblasti a to je da odnos plata bude postavljen u skladu sa principima poštenja i pravde….

Naime čitav koncept korektivnih koeficijenata definisan je kao mogućnost a ne kao obaveza.
Predložio sam da svi zamislimo situaciju da izvršna vlast kaže da ta mogućnost ne može da se iskoristi jer nema novca u budžetu, te da ništa ne kaže kada će novac biti obezbeđen, odnosno da li će i kada mogućnost data zakonom biti iskorišćena. U takvom scenariju plata građevinskog inžinjera -inspektora, koji radi na terenu, nalaže mere i sankcioniše prekršaje i pri tom rizikuje, o čemu smo pričali skoro godinu dana, bila bi ista kao plata građevinskog inženjera koji u udobnosti svoje kancelarije izdaje rešenja a nema nikakve rizike. Ako bi se ostvario takav scenario zašto onda uopšte sprovodimo reformu, čemu i ovaj zakon koji bi promašio osnovni cilj svog donošenja…

Takođe sam kritikovao neodređenost KK odnosno čuvenu definiciju DO, i predložio da se to mora precizirati da pravo ne bi bilo izvrgnuto ruglu dodeljivanjem minimalnih koeficijenata koji ne bi odražavali adekvatnu razliku između inspekcijskog nadzora i kancelarijskog rada u istoj stručnoj spremi, i naglasio da je NAJMANjA poštena razlika za inspekcijski nadzor 20%.

Istakao sam da imam razumevanja za razloge ovakvog Nacrta: Možemo napisati sve šta god hoćemo ali to ne može proći kroz Ministarstvo finansija jer nema para a samim tim Zakon koji se mora doneti ne bi mogao da prođe proceduru, te da je ovaj tekst kompromis kojim se sve što treba prepoznaje ali i ništa ne garantuje makar po pitanju korektivnog koeficijenta.
Predložio sam izlaz iz te situacije koji mi se čini održiv i koji bi, mislim, bio prihvatljiv za sve strane. A to je:
U članu 25. Nacrta zakona u delu gde se definiše korekcija plate za inspektore treba da stoji: UVEĆAVA SE ZA 20%.
U prelaznim odredbama zakona može se, ako se mora odnosno ako baš ne mogu da se pronađu pare u punom iznosu, reći da će Vlada odlukama odlučivati o visini uvećanja u zavisnosti od visine raspolođivih sredstava u budžetu, ali tako da početno uvećanje ne može biti manje od 10%, te da se pun obim uvećanja postigne u trećoj budžetskoj godini računajući od dana stupanja zakona na snagu.

Usvajanjem ovakve izmene bili bismo sigurni da će SISTEM ZAŽIVETI odnosno da će inspektori sigurno imati najmanje 10% odmah, te da će najkasnije za dve sledeće godine dobiti korekciju šplate u punom iznosu odnosno 20%, dok bi i čuvari budžeta mogli da budu zadovoljni, dobili bi prostora odnosno vremena da obezbede pun fond para za ovu namenu, odnosno ne bi morali da odbace Nacrt zakona iz razloga što ne postoji novac za njegovu primenu…
Predlog MINS-a uputićemo i pismenim putem.

Dragoman Paunović, predsednik Mreže inspektora Srbije