Da budem iskren, pogodilo se da je moj kalendar obaveza i sastanaka na kojima sam morao da budem u terminu održavanja seminara u Zrenjaninu pod nazivom „Pod lupom inspekcija, civilno društvo i mediji u zaštiti životne sredine” , bio tako ispunjen da sam bio veoma sklon da se zahvalim na ljubaznom pozivu da učestvujem u ovom događaju i prezentujem MINS ostalim nevladinim organizacijama i medijima kao i inspektorima zaštite životne sredine. Međutim, na ponovljeni poziv, iz razloga već uspostavljenog odnosa poštovanja, poziv sam prihvatio.

Kada sada sumiram utiske sa ovog događaja, bilo bi mi veoma žao da nisam uzeo učešće. Video sam, i uživao u slikama koje nisu karakteristične u našoj branši i koje su potpuno nezamislive u mnogim drugim sektorima.

 Zamislite, pomoćnik ministra i načelnici resora se druže, piju kafu i ćaskaju u bašti restorana sa inspektorima iz Kuršumlije, Kule, Bača, Novog Bečeja, Zrenjanina, Plandišta, Sečanja…Na licima osmesi, očigledni odnosi prijateljstva, drugarstva, saradnje. Zajedništvo i prisnost očigledni po holovima, u pauzama između prezentacija. Ali, u radnom delu, izraženi i jasno vidljivi odnos poštovanja i inspektora i svih ostalih prema rukovodstvu ove inspekcije, a menadžment iz prve ruke odmah daje odgovore na sva pitanja i sve dileme.

Neko će reći šta je tu neobično. Teorija menadžmenta je odavno dala preporuke u tom smislu, jer je praksa u zemljama koje su je prve usvojile pokazala najbolje rezultate. Jeste, poštovanje i autoritet se najbolje postižu stručnošću i kompetentnošću, a lojalnost zaposlenih humanim, ljudskim odnosom prema njima. Ali na žalost, a mi inspektori smo najbolji svedoci, to se nije najbolje primilo u svim našim ministarstvima. Do nekih kao da još nije ni stigla vest da je Josip Visarionovič Džugašvili Staljin umro. Zato mi je srce puno. Voleo bih da se ova lepota što pre prenese u sve resore, i da tako budu uređene sve službe u kojima rade inspekcije.

Ali, odnos o kome sam pričao nije jedino što je ostalo u veoma prijatnoj uspomeni. Fantastičan odabir organizacija koje su se predstavile, veoma zanimljivi i originalni prezenteri koji su plenili duhovitošću i šarmom, iako je pričano o veoma ozbiljnim temama, originalna, maštovita i veoma duhovita proigravanja realnih situacija u kojima se ponekad nalaze inspektori, nevladine organizacije i biznismeni, kada je u pitanju zaštita ugroženih područja, sve je to ostavilo upečatljiv trag na učesnike ovog događaja.

Iz Zrenjanina sigurno niko nije otišao bez široko razvučenog osmeha na licu i osećaja lepote u srcu.
Alal vera Željku Panteliću, načelnicima resora i ostalim članovima njegovog tima koji učestvuju u izgradnji ovakvih odnosa, i koji su učestvovali u organizaciji ovog i ovakvog događaja.

          Dragoman Paunović, predsednik MINS-a