Reforme u oblasti inspekcijskog nadzora i suzbijanja sive ekonomije zabeležile su znatan napredak u najnovijoj Beloj knjizi Saveta stranih investitora.

Rangirani su na 15. mestu, od 66 oblasti koje ocenjuje ova publikacija koja daje godišnji prikaz poslovne klime i nudi preporuke za njeno unapređenje. Posebno je pohvaljen početak primene jedinstvenog informacionog sistema za inspekcijski nadzor E-inspektor.

Dragan Pušara, rukovodilac Jedinice za podršku koordinacionoj komisiji za inspekcijski nadzor Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, kaže da je trenutno 36 inspekcija u potpunosti ušlo u sistem. U toku je i priključivanje još pet inspekcija, iz Ministarstva poljoprivrede i Poreske uprave, jer su one imale prethodno razvijene sisteme koji se sada integrišu u E-inspektor.

Ovaj informacioni sistem je alat u rukama inspektora i olakšava svakodnevni rad. Sadrži potrebne naloge, izveštaje, zapisnike, rešenja, zahteve za pokretanje prekršajnog postupka, prijave za privredni prestup, obrasce akata, pritužbe, što inspektoru omogućava da bolje sagleda slučaj. Pomaže im da se fokusiraju na ono što je zaista problem u oblasti nadzora i budu objektivniji, jer imaju uvid i u nalaze drugih relevantnih inspekcija.

Naš sagovornik objašnjava da se sada tačno zna kada se ide u kontrolu i privredni subjekti imaju vremena da se pripreme, a po sačinjavanju inspekcijskog izveštaja dobijaju nacrt za sledeću kontrolu. U slučaju nekih nepravilnosti inspektori na licu mesta otvaraju nalog za vanrednu kontrolu. U vanredne kontrole se kreće po prijavi i po planu vanrednih kontrola privrednih subjekata koji su označeni kao visokorizični.

– U Srbiji 75 odsto privrednih subjekata dobro posluje i poštuje zakone. A prema obavljenim anketama, između 15 i 20 odsto njih bi poštovalo zakone kada bi bili upućeni, kada bi znali kako da ih pravilno primene ili kada se donese neki novi propis koji reguliše njihovu delatnost – navodi Pušara.

Podseća da je 65 odsto privrede 2013. smatralo da je inspekcija ozbiljna prepreka za poslovanje, a danas se samo 12 odsto privrednika tako izjašnjava. Možda najbolji pokazatelj reforme inspekcije jeste smanjenje obima sive ekonomije za pet do šest odsto.

– Intenziviran je rad 11 radnih grupa, koje ujedno predstavljaju i prvi oblik institucionalizovanog dijaloga inspekcija i privrede. Kroz kontinuirane susrete predstavnika privrede sa inspekcijama, inspekcijama se redovno predstavljaju problemi privrede – dodaje Pušara.

Sa druge strane inspekcija će sarađivati i sa sudovima, što je i preporuka Saveta stranih investitora.

– Potpisali smo sporazum sa udruženjem sudija i dogovorili seriju obuka: sa jedne strane za inspektore, da bolje pišu dokaze, a sa druge strane da sudije prekršajnih i upravnih sudova razumeju inspekcijske postupke. Povezali smo bazu prekršajnih sudova sa inspektorima tako da se odmah vidi inspekcijski dosije. Odabrano je 136 ljudi će biti specijalizovani samo za prekršajne postupke koji izlaze iz inspekcijskog nadzora i to radimo sa sudovima. Nema „prazne puške” za inspektore, odnosno sada kada napišu prekršajnu prijavu znaju da će ta kazna i biti određena, umesto dosadašnjih slučajeva da advokati odvuku prekršaj u zastaru – objašnjava Pušara.

Ali on naglašava da nema dobre inspekcije bez zadovoljnog inspektora. Pokrenuta je inicijativa za unapređenje položaja inspektora, posle čega je vlada usvojila Uredbu o razvrstavanju radnih mesta i merilima za opis radnih mesta državnih službenika (oko 800 inspektora se razvrstava u viši stepen zvanja od postojećeg, čime se poboljšava njihov materijalni položaj).

– Susreli smo se sa velikom nezadovoljstvom inspektora materijalnim položajem i statusom. Zato je Ministarstvo obezbedilo uslove da im plate budu povećane sa 51.000 dinara na 73.000. Prosek starosti je 57 godina. Najmlađi inspektor u stalnom radnom odnosu u sanitarnoj inspekciji ima 45 godina. Zato smo tražili i dodatno zapošljavanje. Trenutno ima 2.348 republičkih inspektora, a u naredne tri godine treba da se zaposli 1.272 u sve 44 republičke inspekcije. Plan je da do kraja ove godine bude zaposleno oko 300 inspektora – navodi Pušara.

Naš sagovornik ističe da je započeta kampanja o promeni svesti i značaju profesije inspektora, kako bi se široj javnosti predstavio značaj ovog poziva za kvalitet života građana i efikasnu privredu. Jer, glavni zadatak inspektora je da unaprede javni interes u oblasti koju nadziru.

Izvor: Politika.rs