„Poštovani državni sekretari, pomoćnici ministara, poštovani direktori inspektorata i drugi rukovodioci inspekcija, poštovani načelnici upravnih okruga, poštovani gradonačelniče grada Čačka, predstavnici nevladinog sektora, koleginice i kolege inspektori,
Veliki geopolitički potres koji se desio na pragu 21. veka, propast istočnoevropske socijalističke ideje i, mislilo se, konačna pobeda kapitalizma i liberalne ideje u ekonomskim odnosima, označili su početak novog vremena i velikih promena kada su u pitanju uloga i organizacija državne uprave uopšte, pa naravno i inspekcije, pre svega u zemljama Evropske unije, a onda i u državama koje su pretendovale za priključenje tom ekskluzivnom klubu.
Pod uticajem ekonomske krize koja se poklopila sa navedenim geopolitičkim promenama u evropskim državama otpočeo je postupak temeljnog preispitivanja u čemu se preteralo kada je reč o socijalnim davanjima, kao i ostalim državnim troškovima za vreme tzv.“država blagostanja“, gde su mogućnosti uštede, kako bi se olakšalo privredi. Poželjni cilj koji je Evropska komisija postavila je ušteda od 25%.
Prikupljena su i analizirana iskustva iz svih država EU, preispitivani su svi aspekti vezani za inspekcije, pa čak i to da li ih je moguće ukinuti. Pomenućemo eksperiment koji je sproveden u tri azijske države u kojima su ukinute inspekcije na tri godine, pri čemu je analizirano stanje zakonitosti pre i posle ukidanja. Na temelju tako opsežnih istraživanja doneti su zaključci koji su u vidu preporuka za reformu inspekcija sugerisani svim državama.
U studijama Svetske banke i Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju(OECD) ukazivano je u kom pravcu reforme treba da idu .

Pri tome tri najznačajnije sugestije su:
– akcenat u radu inspekcija treba da bude na obezbeđenju poštovanja propisa, a ne na prikupljanju naknada;
– sankcije koje izriču inspektori treba da budu proporcionalne težini povrede i treba da dovedu do brze korekcije problema;
– predlaže se koordinacija u radu različitih inspekcija i razmena podataka, tako da se obezbedi da inspekcije od privrednih subjekata ne traže identičnu informaciju više od jednog puta.

Ubrzo su usledile reforme inspekcija u skoro svim evropskim državama.
Kao najbrža i najuspešnija u reformi inspekcija istakla se Holandija koja je prva uspela da smanji administrativne troškove privrede nastale sprovođenjem inspekcijskih postupaka za 25% . Uspeli su da istovremeno smanjenje broja inspekcijskih kontrola, i sa druge strane da učine rad inspekcija efikasnijim.
Republika Srbija koja je postepeno usklađivala svoj upravni prostor sa upravnim zakonodavstvom EU jer je to jedan od osnovnih preduslova za prijem, pa je 2009. godine projekatom Sveobuhvatne reforme propisa krenula u reformu inspekcija i pri tome su zanimljiva dva momenta:

1. neka ministarstva su se izričito protivila objedinjavanju inspekcijskih poslova unutar jednog organa(Ministarstvo rudarstva i energetike, Ministarstvo trgovina i usluga, Ministarstvo unutrašnjih poslova), tako da se u tom trenutku odustalo od prvobitnog predloga za formiranje Republičkog inspektorata koji bi objedinio sve postojeće inspekcije izuzev Poreske uprave, Deviznog inspektorata i Inspektorata odbrane, tako da je predloženo da Vlada formira koordinaciono tela koje će biti zaduženo za pripremu i sprovođenje reforme.
2. Privredni subjekati su ukazali na česta preklapanja nadležnosti u kontrolama koje sprovode različite inspekcije, a urađena je kalkulacija koja je pokazala je da su troškovi koje privrednici imaju po osnovu inspekcijskih kontrola skoro 13 miliona evra.

Pokušaj Vlade RS u novembru 2011. godine da se formiranjem radne grupe za pripremu plana reforme inspekcija dođe do Nacrta Zakona, nije uspeo.
U aprilu 2012. godine ankete su pokazale da čak 43% privrednika smatra da inspekcijski nadzor na njihovo poslovanje utiče jako negativno dok je samo 12% smatralo da je uticaj inspekcijskog nadzora pozitivan. Iz tog razloga su USAID Projekat za bolje uslove poslovanja, Američka privredna komora u Srbiji, Unija poslodavaca Srbije, Srpska asocijacija menadžera, NALED, Privredna komora Srbije i Kancelarija za regulatornu reformu, pokrenuli zajedničku inicijativu koja ima za cilj hitnu i sveobuhvatnu reformu inspekcijskog sistema a u cilju povećanja konkurentnosti kompanija koje posluju u Srbiji.
Pripremu za donošenje Zakona o inspekcijsnjkom nadzoru podržali su USAID BEP i Transparentnost Srbija, a za izradu nacrta zakona korišćena su iskustva, dobra praksa i zaključci i međunarodnih konferencija o reformi inspekcijskog nadzora i inspekcija, na kojima su prezentovana brojna iskustva zemalja članica EU koje su sprovele ovakve reforme. Ove konferencije su održane 2012. i 2014. godine u Londonu.
Zakon je usvojen u aprilu 2015 godine sa punom primenom godinu dana kasnije, a izmenama 2018. delimično i nadograđen.
Donošenje ovog zakona je najznačajnija promena u istoriji inspekcija.
Na pitanje šta je promenjeno, odgovor bi bio – sve?
Dobili smo procesni zakon koji sadrži sve najsavremenije mehanizme, tehnike i alate za kontrole neregistrovanih subjekata, kontrolne liste, planove nadzora, zajedničke nadzore, procene rizika i td, što naravno doprinosi efikasnijem radu inspektora, a privrednicima inspekcijski nadzor čine izvesnim, jer se sada unapred mogu upoznati sa vrstom, predmetom i načinom kontrole i videti plan inspekcijskih nadzora.
Dobili smo procesni zakonkoji preferira savetodavnu i preventivnu a ne represivnu ulogu inspekcije
Dobili smo Koordinacionu komisiju za inspekcijski nadzor, čime je podstaknuta saradnja inspekcija, i izbeglo preklapanja nadležnosti različitih inspekcija a time i smanjili administrativni troškovi nadziranih subjekata.
Dobili smo zadovoljstvo privrede – 65 odsto privrede 2013. smatralo da je inspekcija ozbiljna prepreka za poslovanje, a 2019.g. se samo 12 odsto privrednika tako izjašnjava. Na opisani način države su u protekle dve decenije sprovodile reforme u oblasti inspekcija. 

A šta se za to vreme dešavalo sa inspektorima?
Faza preispitivanja i uspostavljanje državnog plana „sa manje dobiti više“ uticao je u prvoj deceniji 21. veka i na standard, status i kapacitete u inspekcijama evropskih država. Na inspekcije se previše gledalo sa stanovišta smanjenja troškova, ali posle reformi došlo je u promeni i takvih gledišta tako da je već čitavu deceniju pravni i finansijski položaj inspektora veoma korektan. Primera radi inspektor početnik u Holandiji danas ima početna primanja oko 4.500 evra. Za dve godine on se osposobljava za samostalan rad i njegova su početna primanja oko 6.500 evra,a zavisno od njegove zainteresovanosti da ovlada još nekom od upravnih oblasti u nadležnosti inspekcije rada, njegova plata u roku od 4-5 godina od zaposlenja može da naraste do oko 10.000 evra. Ima i druge prinadležnosti kao što je 14% od visine plate za troškove terenskog rada- hrana piće. Sada su to veoma korektni uslovi koji omogućavaju da inspekcija rada Holandije potražuje mlade kadrove koji su u toku studija postigli najbolje rezultate, i takve kadrove i dobija.
Šta se za to vreme dešavalo sa inspektorima u Srbiji?
Ono što je u Evropi bio nešto veći potres, u Srbiji je bila kataklizma. Kolege koje su se u to vreme zatekle u inspekciji preživeli su pravi brodolom, počevši od oduzimanja korektivnog koeficijenta koji je pravio razliku između inspektora i ostalih službenika, da bi zatim racionalizacije obavezno obuhvatele i inspekcije bez obzira na to što i onako nije bilo dovoljno kapaciteta, upražnjena mesta odlascima u penziju ili zbog drugih razloga nisu se popunjavala, napredovanje propisano službeničkim sistemom je bilo onemogućeno tako da su kraj druge decenije dočekali uglavnom u istom zvanju i platnoj grupi i razredu koje su imali početkom veka i sa kapacitetima i uslovima rada koji su bili na istorijskom minimumu. Pomenuću reči Kori Udovički, ministarke, koja osvrćući se na dobre rezultate koje je reforma počela da donosi po privredu i izmenjeni odnos privrednika prema inspektorima, ipak nije mogla a da ne primeti: “Na žalost, još imamo ojađene inspekcije, koje moramo da unaprijedimo i kapacitetom i opremom”. Mežutim negativna okolnost da su u to vreme mere fiskalne konsolidacijelizacije kojima se spasavala državna kasa od propasti, bile na vrhuncu pa se natom planu nije moglo baš ništa uraditi.

Poštovane koleginice i kolege, vi se sećate da se početkom 2017. godine na javnoj sceni pojavljuje Mreža inspektora Srbije koja je nastala kao izraz želje i raspoloženja a takođe i stava, da inspektori ne treba da budu pasivni objekat nad kojima se vrši reforma, već aktivni učesnik, jer svojim znanjem, iskustvom i dugogodišnjim „življenjem“ u inspekciji, najbolje znaju koje su promene na bolje a koje pogoršavaju već postojeće loše stanje. Kao primer opisaću sopstveni osecaj kada sam pročitao tek usvojeni zakon o inspekcijskom nadzoru – ponet osećajem zadovoljstva, na iznenađenje ostalih kolega koji nisu znali ni šta čitam ni o čemu se to radi, tresnuo sam rukom u korice zakona i uskliknuo-to je to, to je ono što nam je trebalo.
Otpočeli smo pre svega javni i otvoreni razgovor sa građanima – želeli smo da pre svega oni razumeju da inspektori ne traže leba preko pogače, već žele da realno u duginim bojama oslikaju javnosti sliku šta sve inspektori rade, i zašto je taj njihov rad neophodan za društvo, a sa druge strane ukakvomse jadnom statusu nalaze. I te naše priče u novinama i televiziji zaista su naišle na razumevanje i na simpatije javnosti, što je značilo i jednu vrstu podrške inspektorima u zahtevima prema Vladi Srbije i MDULS-u.
Vrlo brzo smo prepoznati i uvaženi kao korektan partner sa kojim treba raditi u reformama – potpisan je sporazum o saradnji Koordinaciona komisija – MINS, uspostavljena saradnja sa vladinim i nevladinim sektorom, značajno povećana vidljivost organizacije – pre svega izuzetno brzim rastom fb grupe MINS a onda i zvaničnim sajtom udruženja i aktivnostima na svim ostalim društvenim mrežama.
Predstavnici MINS-a učestvovali su na međunarodnim konferencijama u Londonu, Njujorku, Hagu kao i u Ljubljani.
Naša inicijativa vezana za statusna pitanja inspektora naišla je na razumevanje pa je izmenama i dopunama Uredbe o dopuni uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima koja je stupila na snagu avgusta 2018. godine, i kojom su inspektori dobili pravo na uvećanje koeficijenta „do 2O%“. Ostvarenje tog prava negde je išlo lako i u punom kapacitetu negde puno teže. MINS se borio za svaki grad i za svaku opštinu naravno u saradnji i sinergijom snaga sa kolegama iz tih konkretnih sredina. I to ne samo da se ostvari pravo inspektora nego i za popravljanje već donetih rešenja. Gotovo da nema opštine kojoj nismo slali pisma MINSa sa zahtevom da se pitanje koeficijenata reši na kvalitetan način. U mnogim slučajevima smo i telefonom raszgovarali sa najvišim rukovodstvom tih opština, u nekoliko slučajeva smo i isli na lice mesta kako bismo bili ubedljiviji i pomogli kolegama. Rezultat je u suštini dobar. Više od 80% lokalnih i pokrajinskih inspektora u Srbiji dobilo je ovo uvećanje plate, i to uglavnom u maksimalnom ili srednjem iznosu. U mnogim sredinama to je dovelo do jednog veoma zadovoljavajućeg statusa inspektora, u drugima iako imaju inspektorsko uvećanje plate su i dalje male ali to zavisi od drugih činilaca na koje MINS ne može da utiče već samo sindikati. Na žalost imamo još jedan grad i nekoliko malih opština u kojima uredba nije primenjena i inspektori su i dalje izjednačeni sa matičarima.

Imajući u vidu da postojeći službenički sistem nije omogućavao da se status republičkih inspektora unapređuje po istom principu – pomoću korektivnog koeficijenta, iako je to bila pre svega naša ideja i želja jer bi to dovelo do manje više jednoobraznog statusa inspektora na svim nivoima organizacije, moralo se pribeći drugom i jedino mogućem načinu, prevođenjem inspektora u zvanje samostalnog savetnika. Dobili smo podršku države i za to usvajanjem Akcionog plana za borbu protiv sive ekonomije, kao i za popunjavanje nedostajućih kapaciteta u inspekcijama odnosno prijem novih 1200 inspektora kako bi smo došli do potrebnoh broja republičkih inspektora a to 3540. Polet i vatreni entuzijazam bio je vidljiv na svakom koraku, ne samo u MINSu već i u MDULSu i Koordinacionoj komisiji, naša Jedinica za podršku KK je se borila lavovski, ali uprkos tome realizacija je išla veoma sporo, mnoga ministarstva se nisu snašla težeći da se u potpunosti ide propisanim službeničkim sistemom, drugi su se bolje snalazili i koristili okolnost da i vlada i ministarstvo finansija razume neophodnost da se to uradi i daju podršku te su mnogo brže i u potpunosti unapredili status svih svojih inspektora koji imaju osnovni uslov za zvanje samostalnog savetnika -5 godina rada u struci. Na kraju ipak je i to izgurano i možemo reći da ogromna većina republičkih inspektora koji zadovoljavaju taj osnovni uslov dobila zvanje a time i značajno uvećanje plate. Što se prijema novih ljudi plan nije realizovan jer spore procedure prijema ne dozvoljavaju da se trka između prijema i odlazaka inspektora iz sistema, što zbog penzionisanja što zbog nezadovoljstva statusom odvijas u korist popunjavanja kapaciteta, već obrnuto.
Kada sumiramo sve ove napore za poboljšanje statusa inspektora, možemo reći i okarakterisati ih kao hitne mere koje su ako ne zaustavile onda sigurno usporile tendenciju nestajanja odnosno gašenja inspekcija. Ipak, uz časne izuzetke kao što su pokrajina, Novi Sad, Čačak i još nekoliko gradova i opština moramo konstatovati da su u ogromnoj većini primanja inspektora i dalje ispod prosečnih primanja na nivou zaposlenih u RS. Hitne mere su bile one mere koje su bile na raspolaganju u datom momentu, i drugačije se nije moglo dođi do bilo kakvog unapređenja statusa inspektora ali one nose sa sobom i puno nepravede i bola: npr. Nije retka situacija da inspektori zažtite životne sredine na lokalu imaju znatno veće plate od kolega iz republičke inspekcije, što naravno nije normalno, isto je i sa građevinskom, saobraćajnom i drugim inspekcijama. Republički inspektori su sa platama sustigli svoje rukovodioce, što takođe nije normalno, a posledica je okolnosti da je uredbom ukinuto ograničenje po pitanju broja samostalnih savetnika, ali nije ukinuto ograničenje i po pitanju broja viših savetnika u organu.Takođe anomalija je da je u nekim gradovima i opštinama među kojima je na žalost i Novi Sad, slepim i neinventivnim čitanjem Uredbe, došlo do toga da inspektori imaju znatno veće plate od svojih šefova.
Sada se ta neinventivnost kadrovskog sektora skupo plaća, jer pristižu i pravosnažne odluke Sudova. Osim toga problem sa htzv „hitnim merama“ je što predstavljaju mogućnost a ne obavezu“ pa u nekom momentu mogu i nestati, još brže nego što su nastali. Imali smo već to u praksi u prvih 12 godina ovog veka-2 puta.Tako da koga su zmije ujedale i guštera se plaši.

Eto, u dosadašnjem izlaganju obuhvatio sam put reforme inspekcija u Srbiji.Možemo oceniti da smo u procesnom smislu puno uradili, i odmakli daleko od zemalja slične upravno pravne tradicije odnosno od zemalja bivše Jugoslavije. I sada možemo da svoja stečena iskustva prenosimo njima, što se upravo i dešava. Sa druge strane oni su se mnogo više bavili organizacijom inspekcija, formiranja inspektorata, statusna pitanja inspektora. U tim elementima mi kasnimo, to su elementi u kojima mi možemo da koristimo njihovo iskustvo.

MINS stoji na stanovištu i zagovara neophodnost sprovođenja 2. faze reforme inspekcija koja bi se sprovela izmenama Zakona o inspekcijskom nadzoru i sledstveno Zakona o državnim službenicima i Zakona o zaposlenima u JLS, a koja bi obuhvatila:

· Brisanje preostalih prekršaja inspektora: Izmenama i dopunama Zakona o inspekcijskom nadzoru iz 2018. godine brisana su dva prekršaja protiv inspektora. Smatramo da je potrebno da se brišu i preostali prekršaji protiv inspektora u Zakonu o inspekcijskom nadzoru (član 60). Ovi prekršaji su zaostatak prethodnog vremena kada je vladalo nepoverenje između privrede, države i njenih inspektora, koje je došlo kao posledica dugotrajnog urušavanja inspekcije, što je vodilo neopravdanoj i pokazalo se, neosnovanoj pretpostavci, kao i bojazni Zakonodavca u vezi toga da li će inspektori prihvatiti reformu. Taj strah pokazao se kao neosnovan. Kaznene odredbe prema inspektorima, kao zaostatak prethodnog vremena nepoverenja i zatvorenosti, opterećuju Zakon o inspekcijskom nadzoru. Podatak da protiv inspektora nije pokrenut nijedan prekršajni postupak, kao i da prekršaji insepektora nisu propisani u srodnim zakonima u zemljama EU i u okruženju govore dodatno o tome da su ove kaznene odredbe bez dejstva i da bi ih trebalo brisati. Brisanje preostalih prekršaja inspektora iz Zakona o inspekcijskom nadzoru, naravno, ne može ukinuti moguću disciplinsku i krivičnu odgovornost inspektora u skladu sa zakonom. Takođe, brisanje ovih prekršaja, naravno, neće značiti da će inspektori početi da se ponašaju neodgovorno i nesavesno, nego će nastaviti da i dalje odgovorno i profesionalno, u skladu sa zakonima, propisima i etičkim pravilima, obavljaju svoj posao.

· Propisivanje pravne zaštite inspektora: Inspekcijska ovlašćenja i odgovornost koju imaju inspektori traže i delotvornu pravnu zaštitu inspektora u praksi. U slučaju da stranka utuži inspektora povodom obavljanja njegove službene dužnosti inspektor se mora braniti sopstvenim sredstvima, što nije logično i pravično, jer inspektor u obavljanju svog posla ne razrešava lične, privatne interese i odnose koje bi imao sa nadziranim subjektima, već postupa u ime države radi zaštite javnog interesa i poštovanja zakona. Mišljenja smo da je potrebno, po uzoru na rešenja uporednog zakonodavstva, propisati da će u slučaju vođenja krivičnog ili drugog postupka kaznene prirode protiv inspektora, koje pokreće privatni tužilac u vezi sa obavljanjem poslova i radnih zadataka inspektora, organ u čijem je sastavu inspekcija predujmiti troškove inspektora u tom postupku, uključujući i troškove zastupanja.

· Definisati zvanje inspektor: Karakteristike posla i uslova rada inspektora zahtevaju posebno zakonsko uređenje radnopravnog statusa inspektora, odnosno položaja u službeničkom sistemu. Potrebno je na poseban način urediti položaj, uslove rada, zvanja, vrednovanje rada, materijalno-pravni status, pravnu zaštitu i druga statusna pitanja inspektora. Inspekcijski poslovi, u odnosu na poslove istog stepena složenosti u okviru organa državne uprave, pokrajinske autonomije i jedinice lokalne samouprave, predstavljaju poslove sa posebnim uslovima rada. Smatramo da su se stekli uslovi da se u službenički sistem zakonom uvede zvanje inspektor, sa odgovarajućim stepenovanjem ovog zvanja, saobrazno profesionalnim kompetencijama. Pogotovo posle urađene Uporedno pravne analize pravnog položaja inspektora koju je naručio MDULS a sproveo NALED, kojom smo dobili odgovore šta je to dobra praksa i kako su odnose u oblasti inspekcija rešile države sa sličnim upravno pravnim sistemima kao i neke države EU. Analiza je pokazala da su pravni instituti sistema Severne Makedonije koji se odnose na radno mesto i zvanja, vrednovanje radne uspešnosti, napredovanje u službi, uvećanje plate i samostalnost u radu inspektora, visoko uređeni, ali da i u sistemima ostalih država ima određenih pravnih rešenja i dobre prakse koji su proimenjivi u našem pravnom sistemu:Tako Slovenija i Holandija su najviše odmakle po pitanju organizascije inspekcija, Hrvatska i Slovenija imaju najbolja rešenja kada je u pitanju pravna zaštita inspektora,BiH ima odlične mehanizme za pravnu samozaštitu inspektora, ali ono što je svima njima zajedničko jeste zakonsko i materijalno-finansijsko prepoznavanje posebnih obeležja inspekcijskih poslova i posebnih zvanja inspektora.
Taj reformski put biće predlog MINS-a Vladi RS koja će se ovih dana formirati i novom ministru MDULS-a.
To je reformski put koji će omogućiti da se u Srbiji u potpunosti ostvari koncept „dobre inspekcije“ koji je uveliko uspostavljen u zemljama EU. Građani i privreda Srbije zaslužuju da im se omogući da njihovo poslovanje i postupanje procenjuju „dobri inspektori“.

O tome šta je to „dobar inspektor“ pričali smo i ovde u Čačku i u Beogradu sa najvećim autoritetom Evrope kada su u pitanju inspekcije, Holanđaninom Robom Veldersom. Korisno je da istaknemo neke elemente tog koncepta. Reči Roba Veldersa delom su već sadašnjost inspekcija a dobrim delom ukazuju na put kojim će inspekcije veoma brzo ići:
· Biti inspektor je veoma važan posao. Inspektori su svuda u svetu prisutni i njihov zadatak je da obezbede sprovođenje zakona, a njihov cilj je da podignu kvalitet poslovanja radi bezbednije životne sredine, bezbednog rada na radnim mestima, kao i da omoguće preduzećima koja zakonito posluju da ne budu oštećena od strane preduzeća koja nezakonito posluju.
· Dobar inspektor je veoma svestan da su dobra preduzeća dobra kako za privredu i za zapošljavanje tako i za celu državu. Inspektor nikad ne treba da radi protiv preduzeća. Prema privredi se odnosi sa poštovanjem sve dok takav odnos privrednik zaslužuje odnosno dok svojim postupanjem ne zasluži da to poštovanje izgubi.
· Inspektor mora imati odličnas znanja u vezi predmeta koji ispituje, mora se stalno informisati i stručno obučavati tako da je važno da se uvek iznova edukuje.
· Inspektor ne sme biti korumpiran: on ne uzima mito i ne koristi metode iznuđivanja. Nije dovoljan standard da inspektor 90 ili 99% nije korumpiran. Jedini prihvatljiv standard za inspektore je da 100% .
· Inspektor mora da bude saosecajan, da pažljivo sluša sagovornika i postavlja prava pitanja kako bi razumeo nadziranog subjekta, nepristrastan, pošten, dosledan i mudar – on želi da svoj posao dobro radi i zna kako može najbolje da ga uradi.
· Ukoliko nadzirasni subjekt pravilno posluje – pohvalićemo ga, ili ga makar nećemo kazniti, ukoliko nije svestan pravila – onda ćemo ga podučiti i objasniti, ukoliko nije sposoban da shvati – pomoći ćemo i pružiti savet, ali ako je nevoljan, prevarljiv, nemaran ili nesmotren, onda mora da bude prinuđen na ispravno poslovanje upotrebom upozorenja, kazni i sl.
· Rukovodstva inspekcija mora da stimulišu dobre inspektore jer dobri inspektori stimulišu preduzeća da budu još bolja. Tako da rukovodstva inspekcija treba da cene inspektore koji dobro rade svoj posao. A to znači da treba da budu javno pohvaljeni ili nagrađeni. Dobri inspektori moraju da budu dobro plaćeni, u suprotnom neće ostati u inspekciji.
· Moraju se imati zakoni koji su jasni jer ako su nejasni inspektorju su vezane ruke.

I na samom kraju da i ja dam prilog konceptu „dobrog inspektora“:
Zadatak inspektora jeste da obezbedi ostvarivanje principa zakonitosti i afirmaciju vladavine prava i pravne države. Ali nije sve jedno na koji način će taj zadatak izvršiti – bolji inspektor je onaj koji zakonitost postigne pre svega preventivnim i savetodavnim radom.
Vrednovanje rada inspektora i inspekcija uopšte veoma brzo biće opredeljeno ovim kriterijumom!“