Veoma neprijatno sam iznenađen otvorenim napadom koji smo doživeli od Sindikata poreske uprave Srbije.
Vi znate koliko sam ja obuzdavao nezadovoljstvo članstva radom sindikata upšte, i nisam dozvoljavao da se rasplinemo u međusbne rasprave i sukobe. Moj stav je da MINS i Sindikati treba da budu partneri, da se međusobno dopunjuju, da usaglašavaju aktivnosti, naravno sve u cilju da se materijalni status i uslovi rada za zaposlene unaprede. Nikada nikoga nisam posavetovao da se iščlani iz Sindikata, iako je to masovna pojava jer su ljudi sa pravom nezadovoljni. Ja lično to ne želim, ja sam i dalje član Sindikata i redovno uplaćujem članarinu. Zašto, pitaju me. Zato što je svaki, pa i loš i profanisan oblik organizovanja radnika bolji od potpune neorganizovanosti. Ono što postoji možda se može i popraviti a ako ukinemo sindikalnu organizovanost, a to će se desiti ako se svi iščlanimo, onda je svaki radnik prepušten svojoj sudbini i vraćamo se 200 godina unazad, kada je u pitanju borba za radnička prava. To nikome nije u interesu. Mi sa Sindikatom državne uprave za sada imamo korektnu saradnju. Mnogi aktivisti Sindikata su i naši aktivisti. Naša Neva Jakšić je poverenik za BG a u rukovodstvu je Sindikata. To nama ne smeta.

Sindikat poreske uprave Srbije na žalost nema takav stav. Oni u nama vide pretnju i pošast. Po koga? Koji i čiji interesi su ugroženi? To ne kažu…

Šta fali da poreski inspektori budu i u MINS-u i u Sindikatu? I ja sam, kao što rekoh, u obe organizacije. Sindikati su šire organizacije, oni obuhvataju sve radnike a MINS je strukovno udruženje samo inspektora, kao što takvo strukovno udruženje imaju i tužioci, sudije, lekari, medicinske sestre…I oni su i u sindikatima i u svom strukovnom udruženju. Zašto to smeta Sindikatu poreske uprave?

A sada ćemo lepo i vaspitano, za razliku od tona kojim odiše tekst na sajtu Sindikata poreske uprave, argumentima odgovoriti na svih šest tačaka ovog pamfleta koji je na žalost nepotpisan, ali mi naravno imamo indicije ko može biti autor:

TEZA 1 – U Poreskoj upravi, koja je jedinstvena i nedeljiva celina, ne rade samo inspektori, već i drugi profili zaposlenih.

ODGOVOR: Poreska uprava je državni organ, i nikakva radnička organizovanja ne mogu dovesti do deljenja tog državnog organa. Kako god se radnici organizovali u cilju zaštite svojih prava. Tačno je da u njoj postoje i drugi radnici koji nisu inspektori. Zato i postoji sindikat da interese SVIH radnika štiti. Ali inspektori imaju i neke svoje partikularne interese koji nisu u dovoljnoj meri zaštićeni i koji su zajednički sa svim drugim inspektorimaiz drugih državnih organa. Da je tako dokaz je to da inspektori sve ove godine nemaju svoj korektivni koeficijent na platu koji bi napravio razliku između inspekcijskog nadzora i rada ostalih kancelarijskih službenika u istoj stručnoj spremi. Zašto je problem da te zajedničke interese radnici PU – inspektori, artikulišu kroz strukovno udruženje zajedno sa drugim kolegama inspektorima?

TEZA 2: Pomenutu mrežu su osnovali inspektori iz lokalnih samouprava – komunalni inspektori koji se finansiraju iz lokalnih budžeta.

ODGOVOR: Nepotpisani ali “poznati” autor koristi poluistinu, a poluistine su najopasnije oruđe za manipulaciju. MINS su osnovali inpektori iz lokalnih samouprava i to INSPEKTORI SVIH PROFILA komunalni, građevinski, prosvetni, saobraćajni, ekološki, turistički, inspektori lokalne poreske administracije i td. U čemu je tu problem…Udruženje mogu da osnuju 3 pojedinca bilo koja…Ali da li će ideja udruženja da se “primi” u ciljnoj grupi to je već drugo pitanje. Ideja osnivača u ovom slučaju se primila. Veoma brzo su se republički inspektori pridružili i mi smo postavili i poverenike po resorima. U ovom momentu u udruženje je učlanjeno oko 1500 inspektora od kojih je oko 40% pokrajinskih i reubličkih inspektora. Predsednik Upravnog odbora i sekretar udruženja su republički inspektori. Učlanjen je veliki broj i inspektora republičke poreske uprave. Imamo ih i u rukovodstvu udruženja. Šta je tu problem?

TEZA 3. i TEZA 4: Inspektorima PU poslodavac je vlada RS i ministarstvo finansija. Zaposlene u državnim organima zastupa Sindikat uprave Srbije i vodi pregovore sa resornim ministarstvom.

ODGOVOR: Kao što smo već rekli Sindikat je šira organizacija i vodi pregovore u ime svih zaposlenih u resornom ministarstvu, i to niko nije ni osporavao i to treba da radi i to da radi uspešnije nego do sada. To niko ne spori niti je namera MINS-a da to uskrati Sindikatu poreske uprave. Zašto onda pomenuti sindikat osporava pravo poreskim inspektorima da se udruženi sa svim ostalim kolegama lokalnim, pokrajinskim i republičkim bore za neka svoja specifična prava, karakteristina samo za inspektore. To može samo da donese korist. Nikako ne može da odmogne.

TEZA 5: Na upravo završenim pregovorima oko ZDS i plata DSiN, u članu 8 već je regulisan terenski dodatak i sve ostalo što se odnosi na uslove rada. Sadržaj ovog člana zakona prilažemo u nastavku:
Član 8. „Koeficijenti radnih mesta državnih službenika i nameštenika određuju se u okviru raspona koeficijenata platnih grupa i platnih razreda utvrđenih zakonom kojim se uređuje sistem plata u javnom sektoru. Radna mesta državnih službenika i nameštenika svrstavaju se u odgovarajuće platne grupe i platne razrede na osnovu kriterijuma složenosti poslova koji se na njima obavljaju, potrebne kompetentnosti za rad na tim poslovima, odgovornosti za rad i donošenje odluka u obavljanju poslova, autonomije u radu, zahtevane poslovne komunikacije i uslova rada. Složenost poslova izražava se kroz merila: rešavanje problema, kreativnost i uticaj na organizacioni učinak, kompetentnost kroz merila: obrazovanje, radno iskustvo, sposobnost i zahtevana dodatna znanja za rad na odgovarajućem radnom mestu, odgovornost kroz merila: odgovornosti za donošenje odluka, rukovođenje, finansijske odgovornosti, davanje saveta i mišljenja, autonomija u radu se izražava kroz stepen samostalnosti, poslovna komunikacije se izražava kroz zahtevani nivo kontakata za rad na odgovarajućem radnom mestu, dok rad noću i u smenama, okruženje i fizički napor određuju uslove rada. Primena kriterijuma i merila vrši se ocenom njihove zastupljenosti u opisima poslova određenog radnog mesta, odnosno grupe radnih mesta svrstanih u isto zvanje i to tako što svaki kriterijum ostvaruje određeno procentualno učešće u ukupnoj vrednosti radnog mesta, i to: složenost poslova predstavlja 25% vrednosti, kompetentnost 23% vrednosti, odgovornost 20% vrednosti, autonomija u radu 15% vrednosti, poslovna komunikacija 8% vrednosti i uslovi rada 9% vrednosti. U vrednovanju odgovornosti poslova koji se obavljaju na radnim mestima koja su razvrstana u zvanja ne uzima se u obzir merilo rukovođenja“.

ODGOVOR: Ovo je već ozbiljno neznanje, nestručnost i nekompetentnost. Nadam se da je to samo slupaj sa piscem ovog pamfleta i da u Sindikatu PU ima drugačijih obrazovanijih i stručnijih ljudi…U suprotnom zaista bih bio ozbiljno zabrinut ko štiti interese radnika Poreske uprave. Pisac pamfleta je sam dao dokaz za ovu tvrdnju-kaže da je u članu 8. rešeno sve pa i pitanje terenskog dodatka. NARAVNO DA NIJE…NAOPAKO BI BILO DA JESTE…
U navedenom članu samo se daju merila za svrstavanje radnih mesta u platne grupe i platne razrede. Tu nije uračunata specifičnost inspekcijskog nadzora i ona se ne ogleda samo kroz terenski rad kao što pisac pamfleta tvrdi. Ta specifičnost je mnogo složenija. Aktivnošću MINS-a odnosno nastupima u širokoj javnosti i dijalogom sa Ministarstvom državne uprave i Vladom Srbije, ta specifičnost je prepoznata, uvažena i biće definisana u članu 25. Zakona o platama DS i nameštenika čije je donošenje u toku, a što je već urađeno kada je u pitanju Zakon o platama zaposlenih u AP i jedinicama lokalnih samouprava. Pisac pamfleta ne zna da je upravo završena javna rasprava na tu temu – MINS je aktivno učestvovao u istoj i zvanično uputio predloge za unapređenje teksta zakona u delu koji se odnosi na korektivni koeficijent za inspektore. Autor pamfleta očigledno i ne zna o čemu se radi, inače bi uzeo aktivnog učešća. A evo našeg predloga kao i dopisa ministru i drugim odgovvornim ljudima u MDULS –u:

PREDLOZI ZA UNAPREĐENjE TEKSTA NACRTA ZAKONA O PLATAMA DRŽAVNIH SLUŽBENIKA I NAMEŠTENIKA
Organ/organizacija/zainteresovano lice: MREŽA INSPEKTORA SRBIJE
Sedište i adresa: Čačak, Ul. Župana Stracimira br. 2.
Ime i prezime lica koje dostavlja predloge: Dragoman Paunović
Kontakt telefon: 064 825 57 20
E-pošta: [email protected]

Datum: 16.07.2018.god.
1. Načelne primedbe na tekst Nacrta zakona o platama državnih službenika i nameštenika
Koncept korektivnog koeficijenta kako je definisan u čl. 25. Zakona, NIJE DOBAR iz sledećih razloga:
1) Definisan je kao mogućnost a ne kao obaveza, pa tako ostavlja mogućnost da se on i ne primeni, što bi dovelo do neispunjenja osnovnog cilja radi koga se reforma i vrši i donosi ovaj zakon a to je da plate budu dovedene u odnose na principu poštenja i pravde.
2) Neprecizna formulacija visine korektivnog koeficijenta (DO 20%), ostavlja mogućnost da se on i ne primeni, ili da se primeni u neadekvatnom obimu što ostavlja mogućnost da se nepravilnom primenom izvrgne ruglu i obesmisli ideja reforme sistema plata
2. Primedbe u pojedinostima (navode se primedbe na konkretne članove Nacrta zakona o platama državnih službenika i nameštenika, a izmene i dopune se dostavljaju u formi odredaba, npr. „Član … Zakona menja se i glasi: „…“ ili U članu …, posle stava… dodaje se stav … koji glasi „…“ i sl)
Član 25. stav 2. Zakona menja se i glasi:
Državnom službeniku koji radi na poslovima inspekcijskog i drugog nadzora ili kontrole rada, UVEĆAVA SE koeficijent ZA 20% svoje vrednosti, ako obavlja poslove terenskog nadzora ili kontrole u neposrednom kontaktu sa subjektima nadzora ili kontrole.
U članu 40, posle stava 1. dodaje se stav koji glasi:
„Ukoliko u budžetu ne bude dovoljno sredstava za realizaciju korektivnog koeficijenta iz člana 25. stav 2, Vlada će doneti Odluku o visini koeficijenta, s tim da ista ne može biti manja od 10%, te da se puna primena navedenog člana Zakona mora postići u trećoj budžetskoj godini, računajući od dana početka primene Zakona“.
3. Obrazloženje predloga za unapređenje teksta Nacrta zakona o platama državnih službenika i nameštenika
Koncept korektivnog koeficijenta kako je definisan u Zakonu NIJE DOBAR iz sledećih razloga:
1) Definisan je kao mogućnost a ne kao obaveza, pa tako ostavlja mogućnost da se on i ne primeni, što bi dovelo do neispunjenja osnovnog cilja radi koga se reforma i vrši i donosi ovaj zakon a to je da plate budu dovedene u odnose na principu poštenja i pravde.
Primer: građevinski inženjer koji u udobnosti kancelarije obavlja svoj posao i građevinski inženjer – inspektor koji posao obavlja posao na terenu, sa svim rizicima koje inspekcijski nadzor podrazumeva.
Ako bi ta dva službenika imala istu platu odnosno ako inspektor ne bi imao uvećanje predviđeno korektivnim koeficijentom, osnovni cilj donošenja ovog zakona ne bi bio postignut…

DAKLE, KOREKTIVNI KOEFICIJENT MORA BITI OBAVEZA.
2) Neprecizna formulacija visine korektivnog koeficijenta (DO 20%), ostavlja mogućnost da se on i ne primeni, ili da se primeni u neadekvatnom obimu.
Korektivni koeficijent ne sme biti neprecizan jer ostavlja mogućnost da se nepravilnom primenom izvrgne ruglu i obesmisli ideja reforme sistema plata.
Primer: Ako se u Zakonu predvidi uvećanje DO 20%, onda to uvećanje može biti i 4% i ne bi se ispunila osnovna zamisao odnosno duh zakona.

DAKLE ZAKON MORA STRIKTNO IZVAGATI VISINU KOREKTIVNOG KOEFICIJENTA.
3) Deo čl. 25. stav. 2. koji glasi “u zavisnosti od odgovornosti za stanje u oblasti u kojoj se vrši nadzor ili kontrola“ potrebno je brisati jer se uvećanje plate inspektoru predviđa po osnovu specifičnih uslova rada i rizika, koji su isti za sve inspektore pa se to pravo ne može relativizovati dodavanjem uslova koji je naveden.
MREŽA INSPEKTORA SRBIJE
Dragoman Paunović

Ovako se MINS bori za interese inspektora. Žao nam je što nemamo adekvatnu podršku Sindikata PU, a trebali bi i morali bi da je imamo. Ne znam koja je uloga tog sindikata ako za sve ovo ne zna i ne učestvuje u tome. U čemu će onda učestvovati?

TEZA 6: MINS se nigde ne pojavljuje kao pregovarač, jer za to je potrebna reprezentativnost na nivou države, kako bi ga ta ista država prihvatila kao kvalifikovanog pregovarača.

ODGOVOR: Ponovo neistina. Zato ovaj tekst smatram pamfletom. Za kratko vreme svog postojanja – od juna 2017. godine MINS je već 3 puta bio na pregovorima u MDULS-u i upravo su rezultanta tih pregovora uvažavanje specifičnosti inspekcijskog nadzora i mogućnost da se zbog tih specifičnosti plata inspektora uveća 20%. To je samo jedan od rezultata, otvorene su i mnoge druge teme, a sredinom septembra MINS će i zvanično sa MDULS-om potpisati sporazum o saradnji i ući u rad Koordinacione komisije za inspekcijski nadzor i njena radna tela.

POENTA: Interesantan je zaključak koji je izveo neotpisani(a pretpostavljamo koji je) pisac pamfleta: Da zaključimo i poručimo, na kraju ovog saopštenja, našem sindikalnom članstvu i svim zaposlenima u PU, neka svako za sebe razmisli i uporedi širi društveni značaj, status, znanje i veštine kojima raspolaže jedan inspektor PU i kolega mu komunalac i neka se u skladu sa tim izjašnjava i ponaša, u vremenu budućem.

ODGOVOR: O znanjima i veštinama pisca pamfleta kao i pisca ovog odgovora svedoče reči i rečenice koje su gore objavljene. ”Komunalac” se nije služio diskvalifikacijama, pljuvanjem i osporavanjem sagovornika, već je upotrebio snagu argumenata, a argumentovanom dijalogu učio se na Sokratovim tekstovima što se nadam se i vidi u ovom tekstu. Pisac pamfleta je takođe sam mnogo rekao o sebi. Nadam se da isti zaključak ne važi za ceo Sindikat poreske uprave, odnosno da ta organizacija ima “jače” kadrove.
Na samom kraju da ponudimo piscu pamfleta koji je umislio o svom društvenom značaju, statusu, znanju i veštinama kojima raspolaže a što nije pokazao i dokazao u tekstu pamfleta sledeće: Da organizujemo dijalog – rapravu iz 10 tema po njegovom izboru(sve osim matematike i ginekologije dolazi u obzir), neka izabere mesto i vreme, i da dovedemo po 10 svedoka, ja iz MINSa a on iz Sindikata PU, što bi bilo snimljeno i prikazano članstvu i jednih i drugih, te da potvrdimo ili oborimo postavljenu tezu. Samo da dodam – kontrateza je da bi ishod bio 10:0 za “komunalca” odnono za MINS.