Pismo zahvalnosti:

„Poštovani,
Mreža inspektora Srbije zahvaljuje Vam se za razumevanje i podršku u rešavanju problema sa kojima se suočavaju inspektori.
Na nedavno održanoj konferenciji Dan inspektora Srbije koja je održana u Čačku, konstatovali smo da je za vreme mandata Vlade Republike Srbije izabrane 29. juna 2017.

Godine došlo do istorijskog zaokreta u odnosu države prema svojim inspektorima, pri čemu smo imali u vidu rezultate dijaloga koji smo preko resornog ministarstva vodili u nepune dve godine, a koji je doveo do realizacije prava na korektivni koeficijent do 20% inspektorima u više od 100 JLS, kao i da je u toku realizacija niza mera koje predviđa Akcioni plan za suzbijanje sive ekonomije a koji se tiče statusa i uslova rada republičkih inspektora.
To je krupan preokret, ako se poredi odnos države prema inspekcijama u periodu 2000-2012.godina i danas. Nadali smo se da ćete i Vi doći na našu konferenciju da lično saopštite mere Vlade Srbije, ali upoznati smo sa razlogom zbog kojeg je ta opcija otpala, pa se nadamo da ćemo imati priliku da Vam se na sledećoj konferenciji zahvalimo na ličnom doprinosu u procesu jačanja inspekcijskih službi statusa i ugleda inspektora.

Koristimo priliku i da Vam ukažemo na značaj uspostavlja pojačane krivičnopravne zaštite inspektora po ugledu na zaštitu kakvu imaju organi bezbednosti a kakvu su predložili MDULS i MINS, što na žalost i veliko iznenađenje nije pprihvaćeno od strane radne grupe za izradu Nacrta Krivičnog zakonika. Verujemo da predlog nije ni razmatran, jer nikakvo obrazloženje nismo dobili. Molimo Vas da lično posvetite malo vremena ovom problemu, od čijeg rešavanja će mnogo šta zavisiti kada je u pitanju postizanje zakonitosti i fer poslovnog okruženja.

Pojačana krivično pravna zaštita još više je potrebna inspektorima nego organima bezbednosti, iz sledećih razloga:
Radnici organa bezbednosti imaju pravo na upotrebu sile prema onima koji ne poštuju državu i sa njenim predstavnicima žele da se fizički obračunaju. Oni su obučeni i opremljeni za primenu sile prema takvim pojedincima. Inspektori nemaju takva sredstva na raspolaganju oni pozivaju nesavesne pojedince na poštovanje zakona, i od nasilnika mogu biti zaštićeni samo snažnom krivično pravnom zaštitom države u čije ime nastupaju. Dosadašnja rešenja u tom pogledu pokazala su se neadekvatna i nedovoljna.

Ovu priliku država ne sme da propusti. Kako god da se desi država će inspektorima, nesavesnim pojedincima i celom društvu, poslati jednu od ove dve poruke:

1. INSPEKTORE NIKO NE SME DA BIJE kada u ime države i društva traže od bahatih i nesavesnih pojedinaca da poštuju zakone kao i svi ostali privrednici i građani, u suprotnom to će biti tretirano kao napad na državu i napadač će se suočiti sa veoma oštrim sankcijama.

2. INSPEKTORI poštovanje zakonitosti treba da traže samo kod uljudnih i pristojnih privrednika i građana, a one bahate i nesavesne treba da zaobilaze. Ovima pomenutima šalje se poruka da ako inspektor ipak dođe sa takvim zahtevima, slobodno mogu da ga prebiju kao primer ostalim inspektorima da na to mesto više ne dolaze jer, dosadašnja praksa sa postojećim zakonskim rešenjima je pokazala, platiće možda neku malu novčanu kaznicu kod prekršajnog sudije, ili će biti uslovna kazna, što se svakako isplati napadaču, ako se uzme krajnji efekat da je taj pojedinac izuzet iz pravnog sistema, i da može da posluje ili da se ponaša po svom nahođenju.
MolimoVas da razmotrite sve argumente i da ministarki pravde i ostalim akterima koji su značajni za rešavanje navedenog pitanja ukažete na pozitivne efekte po čitav privredni i društveni ambijent koji postižemo prihvatanjem predloga MDULS –a i MINS-a, kao i na negativne efekte ako Zakon prođe ovako kako je formulisan u Nacrtu, te da se kao ishod tih razgovora dogovori mehanizam da se naši predlozi, makar amandmanski, usvoje u skupštinskoj proceduri.
Nemoguće je naći objašnjenje ukoliko država propusti ovu priliku, i stvari postavi u korist svoje štete i štete čitavog privrednog i drušvenog ambijenta.“