Mreža inspektora Srbije uvek je bila veoma korektan partner državi i težila da se kroz argumentovan dijalog sa Ministarstvom državne uprave i posredno – Vladom Srbije, razumevajući sve bezbednosne i finansijske okolnosti i prioritete države pronalaze moguća rešenja, i da se kroz postepenu ali kontinuiranu reformu dođe do ostvarenja bar minimuma kapaciteta inspekcija u brojnom i statusnom smislu, koji bi obezbedila njihova održivost.

Sa Prvom vladom Ane Brnabić koja je formirana 2017. godine i u kojoj je MDULS-om rukovodio Branko Ružić, imali smo „dogovor“ koji je doduše veoma sporo, ali ipak sigurno donosio rezultate. I što je još važnije, bili su jasno koncipirani dalji koraci koji su vodili jasnom cilju – opstanku inspekcija i njihovom dovođenju na nivo kakav je potreban Srbiji, njenim građanima i privredi.

Bili smo veoma strpljivi i naravno, opet puni razumevanja kada je u oktobru 2021. godine formirana Druga vlada Ane Brnabić, sa ministarkom Marijom Obradović na čelu MDULS-a. Očekivali smo kontinuitet opisane politike. Pisali smo ministarki, puno puta. Tražili razgovor i dogovor o daljoj reformi. Čekali 100 dana. I još dva puta po 100 dana.

I ništa. Na tu temu nema razgovora, novi plan ne postoji, a po svemu sudeći, suspendovane su i mere koje je prethodna Vlada svojim Akcionim planom donela.

Kao da je reforma inspekcija preko noći postala prokužena kao termin – zabranjena tema koju niko više i ne pominje u javnom životu.

Više nemamo pravo na čekanje i ćutanje.

PRVA VLADA, LEPA PRIČA-PREMIJERKA PONOSNA NA INSPEKCIJE, INSPEKTORI ZADOVOLjNI SA VLADOM

Na svečanoj sednici Koordinacione komisije 10.07.2019. godine na kojoj su sumirani rezultati dvogodišnjeg rada Vlade po pitanju inspekcijskog sistema i nadzora, predsednica Vlade RS Ana Brnabić istakla je da je „reforma inspekcija jedna od najuspešnijih segmenata reforme u našoj zemlji koja pokazuje da Srbija može da bude lider kada kao država stane iza nekog projekta“ zahvalila se svim inspektorima i resornim ministarstvima na tome i rekla da očekuje da posledica svega što činimo po pitanju inspekcija bude pre svega unapređenje poslovnog ambijenta i smanjenje sive ekonomije. Premijerka je posebno naglasila da je reforma inspekcijske službe primer šta sve može da se uradi za svega dve – tri godine kada postoji politička volja da se nešto uradi u interesu građana i privrede, i naglasila da će država preduzeti mere da inspektori konačno dobijaju adekvatne uslove za rad“

Ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić tom prilikom je najavio sledeće korake u reformi i to povećanje broja inspektora i bolji uslovi za rad. On je istakao da je manjak inspektora evidentan u skoro svakoj inspekciji i svakom delu Srbije, koja u odnosu na EU ima 2,5 puta manje inspektora u odnosu na broj stanovnika. Otuda i paradoksalne situacije da u Severnobačkom okrugu koji je žitnica Srbije nema nijednog poljoprivrednog inspektora ili da u nekim lokalnim samoupravama, kojima su povereni značajni inspekcijski poslovi, jedan čovek radi posao ekološkog, komunalnog, građevinskog i saobraćajnog inspektora. “Očekujem da se ovih dana na sednici vlade donese odluka kojom će se zaposliti novih 1272 inspektora“, rekao je tada ministar i dodao da je Vlada Srbije usvojila uredbu kojom je omogućeno da republički inspektori dobiju zvanje samostalnog savetnika i veće plate“.

Takve reči adekvatno su pratila i dela:

Lokalni i pokrajinski inspektori su od avgusta 2018 godine dobili pravo na uvećanje koeficijenta do 20% što je u ogromnoj većini JLS i realizovano. Ministarstvima je obezbeđena prolaznost u Ministarstvu finansija za izmene sistematizacije i prevođenje inspektora u zvanje samostalnih savetnika, što je i realizovano u većini ministarstava.Bila je obezbeđena podrđka MF za novo zapošljavanje u skladu sa predviđenim kvotama. Prolazili su svi koji su se pojavili sa zahtevima.

Takav je bio odnos Prve vlade Ane Brnabić i MDULS-a na čelu sa Brankom Ružićem prema inspekcijama.

U prilog tome da dodamo i odnos prema strukovnoj organizaciji inspektora – Potpisan sporazum o saradnji Vlada RS – MINS kojim se definisalo učešće predstavnika MINS-a u radu Koordinacione komisije, najmanje dva sastanka godišnje delegacija MINSa u MDULS-u, učešće ministra lično u konferenciji „Dan inspektora Srbije“. Komunikacija izvanredna – direktno telefonom i mejlom sa državnim sekretarom i indirektna – preko posebne savetnice sa ministrom. Čekanje odgovora na pitanja i predloge koje smo upućivali mereno je minutima a ne satima.

Bio je to primer moderne, odgovorne vlasti otvorene za dijalog i reformisane u skladu sa najvišim načelima organizacije evropskih država.

DRUGA VLADA „DRUGA PRIČA“

Prva vlada o kojoj imamo samo reči pohvale ostavila je osim navedenih rezultata drugoj vladi u nasleđe plan daljih reformi oko kojih je postignuta apsolutna saglasnost stručne javnosti i čijom realizacijom bi u toku ove godine inspekcijski sistem bio postavljen na stabilne i održive osnove za dugi niz godina ako ne i decenija. Bilo je predviđeno:

• Izmena ZOIN-a /brisanje svih preostalih prekršajnih odredbi za inspektore, pravna zaštita inspektora u slučaju utuženja, itd/
• Poseban položaj inspektora u službeničkom sistemu kroz uvođenje novog službeničkog zvanja INSPEKTOR što bi podrazumevalo i posebne koeficijente i mogućnosti za napredovanje
• Uvođenje instituta Poverenik za samostalnost i integritet inspektora
• Rekonstrukcija glavnog sedišta inspekcija, itd.

Druga vlada/resorno ministarstvo/ je pomenuto nasleđe spakovala u tzv “HODOGRAM“ – spisak lepih želja čije ostvarenje prati Koordinaciona komisija, ali koji nikoga ne obavezuje jer nije ni od koga ni usvajan. Da postoji ozbiljna namera bio bi to „Akcioni plan“ sa tačno definisanim rokovima i zaduženim realizatorima. Već je prošlo pola mandata a na planu realizacije bilo koje sa spiska lepih želja ili „hodograma“ nije se ni počelo, niti se vidi bilo kakva namera po tom pitanju.

Druga vlada je u nasleđe dobila realizaciju preostalih mera AP vezano za status i broj inspektora. Evo ishoda:

• Iako je do sada po AP primljeno svega oko 370 novih inspektora,efekat je poništen jer je u međuvremenu skoro toliko otišlo u penziju a ta mesta nisu popunjena. Ministarstva više ne dobijaju odobrenja Ministarstva finansija za zapošljavanje novih inspektora,
• Ministarstvo poljoprivrede u čijem sastavu je najveći broj inspektora/više od 500/ je na zahtev MF moralo da sistematizaciju uradi tako da manje od 30% inspektora sada prevede u više zvanje a ostali će morati da i dalje „čekaju Godoa“
• Sistematizacija Ministarstva zdravlja još nije ni ušla u proceduru.

Druga vlada/resorno ministarstvo/ i ne pominje reformu inspekcija niti postoji bilo kakva aktivnost na unapređenju inspekcijskog sistema.

Druga vlada/resorno ministarstvo/ne nudi niti prihvata dijalog na navedene teme:

• Saznajemo da je usvojena Strategija reforme javne uprave za period 2021-30 u kojoj nema sadržaja vezanih za inspekcije.
• Saznajemo da se, kao nekad, u kabinetima, daleko od očiju javnosti, spremaju ključni dokumenti koji će odrediti službenički sistem bez adekvatnog uvažavanja specifičnosti i značaja inspekcijskih službi.
• Saznajemo da je sudbina inspekcija prepuštena onim istim nedostupnim kabinetima i onim istim rukama koje su kreirale „golgotu“ inspekcija u periodu od 2000. do 2012. godine.
• Saznajemo,neformalno, da se razmišlja i o ukidanju korektivnog koeficijenta u Zakonu o platama za lokal i pokrajinu, a koji pravi razliku između rada na terenu odnosno u neposrednom kontaktu sa subjektom nadzora i kancelarijskog rada drugih službenika – umesto da se razmišlja i pristupi uvođenju istog u sistem plata državnih službenika kako bi i republički inspektori dobili to pravo koje im po pravdi pripada.

PRIVREDA I GRAĐANI TRAŽE INSPEKTORE – INSPEKCIJE NA ISTORIJSKOM MINIMUMU

Vremena za gubljenje nema.

Inspekcije su na istorijskom minimumu i samo nadljudskim naporima inspektora postiže se kakva takva kontrola primene zakona i drugih propisa.

Takva situacija je neodrživa jer traje već predugo i mnoge kolege odlaze, što zbog preopterećenosti jer se nove kolege ne primaju i ne uvode u sistem, što zbog ponižavajućeg statusa:

• Imamo 1. železničkog inspektora
• Imamo 13. saobraćajnih inspektora
• Imamo svega 275 veterinarskih inspektora a pre 2. decenije bilo ih je više od 500/Litvanija ih ima 600 na 2 miliona stanovnika/
• Poljoprivrednih inspektora manje od 100.
• U svim ostalim oblastima situacija ista – minimum minimuma.

Status i dalje degradirajući čak i u sektorima u kojima su dobijena zvanja samostalnog savetnika čime je dobijena početna plata od oko 67.000 dinara. Mnoga inspekcijska mesta ne mogu ni biti popunjena jer stručnjaci naravno idu tamo gde se bolje plaća. Šta tek reći za one sektore gde je početna plata i dalje tek nešto preko 50.000 dinara?

Zbog nepovoljne starosne strukture odnosno odlazaka u penziju, u najavi je novi značajan odliv kadrova iz inspekcija.

Privrednici traže od države inspektore kako bi se suzbila „siva ekonomija“ i obezbedili fer uslovi poslovanja a time zaštitili oni koji plaćaju poreze od „divljih“ subjekata.

Radnici traže od države inspektore kako bi se u radnom procesu poslodavci više pridržavali zakona, čime bi se smanjio broj povreda i pogibija na radnom mestu.

Građani traže od države inspektore da bi pod kontrolom bila hrana, voda, životna sredina. Nedavno se dokazalo da godinama kupujemo lažni med koji nema veze sa pčelama. Šta će biti kada se tako nešto dogodi i sa drugim namirnicama – recimo mesom?

Inspektora nema i po svemu sudeći, svakog dana biće ih sve manje.

Reforma koja je vodila prema rešenju problema je obustavljena.

Mreža inspektora Srbije će se ovih dana obratiti najvišem političkom rukovodstvu Srbije, predsedniku, premijerki, potpredsednicima vlade RS, ministarki MDULS-a sa prikazom gore navedene, alarmantne situacije po pitanju inspekcija, i sa zahtevom da se hitno postigne novi dogovor između države i inspektorske zajednice, po uzoru na onaj postignut u vreme prve vlade premijerke Ane Brnabić.

Nadamo se da će, kada su inspekcije u pitanju,ponovo prevladati i na scenu stupiti politička volja da se uradi ono što je u interesu građana i privrede.

Dragoman Paunović,

predsednik MINS-a