Drage koleginice i kolege inspektori,

Kako se 2018. godina bliži kraju, a sa njom ističe i prva godina postojanja Mreže inspektora Srbije u formalnom smislu – kao neformalno udruženje postojimo nekoliko meseci duže, pravo je vreme da se osvrnemo iza nas i sagledamo šta smo kao organizacija do sada postigli i šta nas očekuje u narednom periodu.

Kada se podvuče crta, možemo da budemo izuzetno zadovoljni postignutim rezultatima u tako kratkom vremenskom intervalu. Istina, određene stvari su ostale nerealizovane, ili su realizovane na nedovoljno zadovoljavajući način, i na njima ćemo nastaviti da radimo u 2019. godini.

Pozicija koju sada imamo daje nam perspektivu i realnu nadu da će 2019. godina doneti napredak za struku inspektora.
Među uspesima koje smo postigli, istakao bih:

• Zakonodavnim inicijativama, nastupima u medijima, kao i dijalogom sa predstavnicima resornih ministarstava, uspeli smo da čitavoj javnosti kao i predstavnicima organa vlasti Republike Srbije pokažemo i dokažemo da je inspekcijski nadzor specifičan u odnosu na ostala upravna postupanja i da se ta specifičnost mora prepoznati u sistemu plata, odnosno da se plata inspektora mora korektivnim koeficijentom uvećati u odnosu na platu drugih službenika u istoj stručnoj spremi. To što je ta činjenica prihvaćena, i što se više ne dovodi u pitanje, a kategorički je odbijana u republičkim organima već 15 godina a u pokrajini i u JLS 5 godina, je istorijski doprinos MINS-a kojim su postavljeni čvrsti i trajni temelji za izgradnju boljeg statusa inspektora. Sve to dovelo je do unapređenja zakonodavnog okvira koji reguliše plate inspektora – Zakon o platama zaposlenih u AP i JLS je donet u decembru 2017. godine i u njemu je definisan korektivni koeficijent do 20%, na isti način definisano je pravo inspektora i u Nacrtu zakona o platama državnih službenika koji na žalost još nije prošao zakonsku proceuru, odnosno primena oba je odložena za 1. januar 2020. godine, iz finansijskih razloga. Usvojena je i Uredba o izmeni Uredbe koeficijentima za obračun i isplatu plata, kojom je inspektorima u JLS i pokrajini omogućeno uvećanje plate od avgusta 2018. godine, a koja je trebala da važi svega nekoliko meseci do stupanja na snagu Zakona, ali sticajem novih okolnosti, tek sada se vidi koliko je njeno usvajanje bilo značajno!

• Navedena unapređenja zakonodavnog okvira dovela su i u praksi do uvećanja plate inspektora u JLS, širom Srbije. Korektivni koeficijent je do sada primenjen u više od 60% gradova i opština, tako da oko 80 % kolega „na lokalu“ već ubira plodove postojanja MINS-a. Na žalost postoje velike razlike u visini korekcije plate. Od onih koji su dobili uvećanje, oko 20% ima minimalno uvećanje – 5%, a skoro 50 % kolega takođe neadekvatno i nedovoljno uvećanje od 10%. Predstoji dalja žestoka borba da se Uredba primeni i u onim sredinama gde do sada nije, i da se ti procenti ujednače. Takođe, moramo učiniti maksimalne napore da se na isti način uveća plata i republičkim inspektorima koji su zbog odlaganja čuvenih“platnih razreda“ sada u mnogo težoj situaciji od lokalnih inspektora. U tom smislu već su dogovoreni razgovori u resornom ministarstvu odmah posle praznika.

• U novembru smo potpisali Sporazum o saradnji Koordinacione komisije Vlade Republike Srbije i Mreže inspektora Srbije, prema kome ćemo ostvarivati saradnju u reformi inspekcijskog nadzora, u pogledu vrednovanja rada inspektora, poboljšanja statusa inspektora, ljudskih i materijalnih kapaciteta inspekcija, obuka za inspektore, saradnje sa privredom, promocije inspekcijskog sistema inspekcija u Republici Srbiji, učešćem u radu Koordinacione komisije i radne grupe za poverene poslove, zatim sarađivati sa drugim državnim organima i telima, privatnim i nevladinim sektorom i međunarodnim institucijama i organizacijama, pripremati i sprovoditi zajedničke projekte, kao i druge aktivnosti kojima se, na partnerskim osnovama, ostvaruju ciljevi ovog sporazuma ili se doprinosi tome. Ovaj Sporazum je veoma značajan jer nas izvanredno pozicionira za dalji rad na unapređenju struke odnosno omogućava neuporedivo veći uticaj na donošenje odluka kojima se status struke i materijalni položaj inspektora kreira i definiše.

• MINS je postao pravo mesto za razmenu mišljenja i iskustava između inspektora, i to inspektora iz različitih delova Srbije, različitih struka i sa različitih nivoa vlasti, kao i za razmenu mišljenja i iskustava između inspektora i drugih stručnjaka u oblasti inspekcijskog nadzora. MINS sada predstavlja platformu za povezivanje inspektora iz svih oblasti, struka, opština i gradova.

• Ostvarenja je odlična saradnja sa svim bitnim državnim, međunarodnim, nevladinim i poslovnim činiocima u Republici Srbiji, u oblasti inspekcijskog nadzora. Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave (MDULS), Koordinaciona komisija za inspekcijski nadzor i Jedinica za podršku Koordinacionoj komisiji, Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), Partneri Srbije, Stalna konferencija gradova i opština (SKGO) – neki su od naših partnera, sa kojima ćemo nastaviti i produbiti saradnju.

• MINS je učestvovao u realizaciji projektnih aktivnosti u sklopu „Analize kapaciteta jedinica lokalne samouprave za obavljanje poverenih i izvornih poslova inspekcijskog nadzora“ i time doprineo formiranju standarda za stručne, kadrovske i materijalne aspekte inspekcijskog nadzora opština i gradova, koji će biti predstavljeni javnosti početkom sledeće godine. Knjiga standarda biće nova, izuzetno značajna uzdanica inspektorima na svim nivoima, u borbi za bolji status i povoljnije uslove rada.

• U 2018. godini imali smo brojne prilike da čujemo dragocena međunarodna iskustva u oblasti inspekcijskog nadzora, učestvujemo u obukama i radionicama i drugim susretima inspektora, kao i inspektora i drugih stručnjaka u oblasti inspekcijskog nadzora i upravnog prava. Pomenuću samo radionicu engleskog stručnjaka za inspekcijski nadzor Donalda Mekgrija u Čačku i Beogradu, kao i predavanje i razgovor sa Robom Veldersom iz Holandije koje je održano decembra meseca u Beogradu.

• MINS je uzeo učešće u zakonodavnim postupcima za zakone i druge propise koji se tiču inspektora i inspekcijskog nadzora. Odredbama Sporazuma sa Koordinacinom komisijom taj naš potencijal višestruko se uvećava i postajemo važan činilac koji će doprinositi kvalitetu inspekcijskog zakonodavstva, propisa i prakse.
Dosadašnja postignuća daju nam podstrek da nastavimo dalje, završimo započete poslove i otvorimo nova poglavlja u unapređenju inspektorske profesije. Dosta posla je pred nama, a izdvojio bih:

1. Materijalni položaj inspektora
a) Opštinski, gradski i pokrajinski inspektori – neophodno je formulaciju korektivnog koeficijenta zbog posebnih uslova rada u Zakonu o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, koja glasi „može se uvećati do 20%“ promeniti u „ uvećava se za 20%“. Situacija je, generalno, bolja nego ranije, ali je ostala nejednakost u određivanju korektivnog koeficijenta po lokalnim samoupravama, a u mnogim opštinama korektivni koeficijent nije ni određen, pa je neophodno da on postane obavezan za sve opštine i gradove i da iznosi 20%.
b) Republički inspektori – sticajem nesrećnih okolnosti vezanih za odlaganje“platnih razreda“ u neuporedivo su težoj situaciji od lokalnih inspektora, kako po pitanju plate, tako i po obimu i uslovima rada i naš prioritet je preduzimanje svih potrebnih aktivnosti i mera da bi došlo do HITNOG popravljanja položaja republičkih inspektora. Neophodno je i da republički inspektori u 2019. godini imaju korektivni koeficijent od 20%. Ovo je minimum uslova koje tražimo. A potrebno je više od ovoga, veća plata, posebno za inspektore koji imaju specijalizovana znanja u određenoj oblasti. Razlog koji smo imali prilike da čujemo da će time biti ne tako mali broj inspektora koji će imati veću platu od rukovodilaca jednostavno ne stoji. Svako treba da bude pravično plaćen za svoje znanje, iskustvo i rad, pa tako i inspektor, posebno inspektor koji ima posebna znanja i iskustvo u određenoj oblasti, može imati veću platu od rukovodioca. Tražili smo hitan prijem kod ministra MDULS po ovom pitanju, i do njega će doći odmah posle praznika.

2. Poseban položaj inspektora u službeničkom sistemu
Karakteristike posla i uslova rada inspektora zahtevaju posebno zakonsko uređenje položaja u službeničkom sistemu u odnosu na druge državne službenike i službenike autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave. Uzor za posebno uređenje imamo kod carinskih i poreskih službenika. Potrebna su posebna zvanja i opisi poslova za inspektore, u poređenju sa onim iz Zakona o državnim službenicima i Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, sa većom platom, mogućnošću napredovanja i mogućnošću za specijalizaciju inspektora. Pravni okvir za takav zahtev postoji, jer usvajanjem ZoIN-a kao sistemskog zakona ostvarena je i pretpostavka da se u službenički sistem uvede zvanje INSPEKTOR. Zakonski osnov za poseban položaj inspektora u službeničkom sistemu predložićemo u izmenama i dopunama Zakona o inspekcijskom nadzoru, a moguće i Zakona o državnim službenicima i Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, što će se kasnije izraziti i u podzakonskim propisima, pravilnicima o sistematizaciji i pojedinačnim rešenjima.

3. Pravna zaštita inspektora, integritet i samostalnost inspektora
Inspekcijska ovlašćenja i odgovornost koju imaju inspektori, pored veće plate, traže i delotvornu pravnu zaštitu inspektora u praksi. Radićemo na tome da se u kolektivni ugovor unese odredba da će u slučaju vođenja krivičnog ili drugog postupka kaznene prirode protiv inspektora, koje pokreće privatni tužilac u vezi sa obavljanjem poslova i radnih zadataka inspektora, organ u čijem je sastavu inspekcija predujmiti troškove inspektora u tom postupku, uključujući i zastupanja, sa težnjom dopune Zakona o inspekcijskom nadzoru u ovom delu. Dok ne dođe do realizacije ovih inicijativa, finansiranje pravne zaštite kolega koji su utuženi, preuzeće MINS. Iniciraćemo i povezivanje MINS-a sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i javnim tužilaštvima, radi efektivne pravne zaštite inspektora u praksi od neosnovanih optužbi, verbalnih i fizičkih napada na inspektore, koji su nedopustivi. Cilj nam je da, kroz saradnju, dođemo do stavova, objašnjenja i procedura za postupanje i dokazivanje ugrožavanja ili narušavanja samostalnosti i integriteta inspektora. Nužno je i podizanje svesti u javnosti o značaju ovog pitanja.

4. Odgovornost inspektora
Da bi struka inspektora bila vrednovana i cenjena kako zaslužuje, nastavićemo da savesno, zakonito, pravilno, etički i odgovorno radimo svoj posao. U prethodnoj godini imamo zakonska unapređenja na ovom polju. Na postupak po pritužbama, nakon izmena i dopuna Zakona o inspekcijskom nadzoru, više se ne primenjuju odredbe o upravnom postupku po prigovoru iz Zakona o opštem upravnom postupku, tako da postupak po pritužbama nije više upravni postupak i ne donosi se rešenje, kao upravni akt, nego odgovor, kao vanupravni akt. Izmenama i dopunama Zakona o inspekcijskom nadzoru (kojima su, inače, uvedeni prekršaji za neizvršenje inspekcijskog rešenja, zatim prekršaji izvršenika i trećeg lica u postupku upravnog izvršenja i prekršaji rukovodioca i ovlašćenog službenog lica drugostepenog organa) brisana su dva prekršaja protiv inspektora. Tražićemo da se brišu i preostali prekršaji protiv inspektora u Zakonu o inspekcijskom nadzoru (član 60) i prekršaji protiv inspektora u posebnim zakonima – Zakon o planiranju i izgradnji (član 211, sa posebno strogim stavom 2), Zakon o vodama (član 215), Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji (član 182) i drugim zakonima. Ovi prekršaji su zaostatak prethodnog vremena kada je vladalo nepoverenje između privrede, države i njenih inspektora, a nepoverenje je došlo kao posledica dugotrajnog urušavanja inspekcije, što je vodilo neopravdanoj i pokazalo se, neosnovanoj pretpostavci, o povećanju rizika od nesavesnog rada. Strah zbog koga je Zakonodavac, odnosno zbog koga su poslanici uveli prekršajne odredbe u inspekcijske zakone pokazao se kao neosnovan. Savetodavno – preventivna uloga prema legalnoj privredi i korektivno-prinudna prema onima koji posluju u sivoj ekonomiji, saglasno Zakonu o inspekcijskom nadzoru, i profesionalan pristup MINS-a daju rezultate, pa različite ankete beleže veliki i kontinuiran rast poverenja u rad inspekcija nakon donošenja i primene Zakona o inspekcijskom nadzoru. Kaznene odredbe prema inspektorima, kao zaostatak prethodnog vremena nepoverenja i zatvorenosti, opterećuju Zakon o inspekcijskom nadzoru i druge inspekcijske zakone. Podatak da protiv inspektora nije pokrenut nijedan prekršajni postupak govore dodatno o tome da su ove kaznene odredbe bez dejstva i da bi ih trebalo brisati. To, naravno, neće značiti da će inspektori početi da se ponašaju neodgovorno i nesavesno, nego će nastaviti da i dalje odgovorno i profesionalno, u skladu sa zakonima, propisima i etičkim pravilima, obavljaju svoj posao.

5. Stručno usavršavanje inspektora
Neophodno je nastaviti i intenzivirati obuke inspektora. Smatram da bi posebnu pažnju trebalo obratiti na oblast komunalne inspekcije, kao oblast u kojoj se primenjuje ogroman broj propisa, pre svega odluka jedinica lokalne samouprave, koje su, uz to što su mnogobrojne, u odredbama različite od opštine do opštine. To je i oblast u kojoj nisu jasno razgraničene nadležnosti u odnosu na druge inspekcije. Nameravamo da zajedno sa Savetom Evrope, NALED-om i USAID-om radimo na obukama i, uopšte, na stručnom usavršavanju inspektora. Ove aktivnosti bi obuhvatile i razvoj inspektora, koji imaju veliko znanje i praktično iskustvo, u trenere i predavače koji drže obuke i dalje prenose znanje i iskustvo na druge inspektore i privrednike. Takođe, posebno uređenje položaja inspektora u službeničkom sistemu obuhvatilo bi i specijalizaciju, koja bi podrazumevala i posebne programe obuka u određenoj oblasti.

6. Razvoj MINS
U aprilu ćemo održati Skupštinu MINS-a na kojoj ćemo izvršiti izmene Statuta u skladu sa novim znanjima i iskustvima do kojih smo došli u dosadašnjem radu. Očekujem da te izmene omoguće novi zamah, novu energiju, odnosno uključivanje velikog broja novih ljudi u aktivnosti i rad udruženja.
Nameravamo da, uz pomoć USAID-a i Partnera Srbije, ovladamo znanjima koja će nam pomoći da osiguramo finansijsku održivost MINS-a. Težnja je da MINS izraste u organizaciju spremnu i sposobnu da pripremi, dobije i sprovodi projekte radi osnaživanja inspektorske struke i unapređenja kvaliteta inspekcijskog nadzora.

7. Unutrašnja organizacija
S obzirom da se MINS za ovih godinu dana značajno omasovio, i da se izdvojio i preporučio veliki broj aktivista koji mogu i hoće da doprinesu daljem jačanju uloge udruženja na terenu, ukazuje se potreba za formiranjem podružnica po teritorijalnom principu – na nivou Okruga. Odmah posle izmene Statuta u kome ćemo definisati način rada i odnos podružnice i udruženja u celini, pristupićemo formiranju podružnica u 24 Upravna okruga i u Gradu Beogradu. Izmenama Statuta trebalo bi da dođe do još nekih promena u unutrašnjoj organizaciji, odnosno formiranju novih organa za čijim postojanjem se ukazuje potreba.
Veoma veliki i značajan zadatak stoji pred nama kada je u pitanju organizovanje Mreže po vertikali, odnosno povezivanju po vrstama inspekcije.
Dalje širenje organizacije je konstantan zadatak koji se nalazi ne samo pred rukovodstvom i poverenicima već i pred svakim članom MINS-a. Svako u svojoj sredini a i šire treba da proveri da li su svi koji žele da budu sa nama popunili i prosledili pristupnice. Što nas više ima u formalnom smislu, veća nam je reprezentativnost i lakše ćemo postići naše ciljeve.

8. Finansijska stabilnost i održivost poslovanja
Zahvaljujući aktivnostima na Analizi kapaciteta udruženje je pokrilo nedostajuća sredstva za osnovne aktivnosti. Uplata članarina od 300 dinara nije kontrolisana, odnosno prepušteno je na svest i na savest svakom članu da je uplati ili ne. Bitno nam je bilo da se okupimo i da krenemo u realizaciju ciljeva radi kojih smo se okupili. Zahvaljujem se svima koji su bili revnosni i uplatom i ovako minimalnih sredstava omogućili život i rad organizacije. Nova faza postojanja MINS-a i ambiciozni planovi koje imamo nalažu hitnost da se ova oblast uredi. U tom smislu sprovešćemo odluku Skupštine da svi članovi potpišu izjavu računovodstvu kod svog poslodavca da im se na ime članarine za MINS odbija od plate 100 (sto) dinara mesečno, počevši od januarske plate, i da se taj iznos uplati na račun strukovnog udruženja.

9. Vidljivost MINS-a
U prvim mesecima sledeće godine značajno ćemo unaprediti vidljivost udruženja i prisustvo u javnosti. Zajedničkim radom sa Partnerima Srbije i USAID udruženje će dobiti podršku u vidu izrade kvalitetnog sajta, preko kojeg će širokoj javnosti biti dostupan uvid u naše stavove i naš rad, a takođe dobićemo i obuku za ljude koji će taj sajt administrirati.
Zahvaljujem se svakom članu MINS-a i svakom inspektoru na poverenju, podršci i pomoći, jer bez vas ne bismo mogli da se pohvalimo ovim uspesima i ne bismo imali perspektivu i potencijal kakav sada imamo. Zajedno, odlučni i jedinstveni, nastavićemo sa inicijativom i svakodnevnim delanjem. Nastavićemo da profesionalno, organizovano, argumentovano, dostojanstveno i istrajno radimo na ostvarenju našeg cilja – da postavimo struku inspektora na ono mesto u društvu koje joj pripada.

MREŽA INSPEKTORA SRBIJE
Dragoman Paunović, predsednik