Poštovani, ovde možete preuzeti dokument „O nama“

Mreža inspektora Srbije je nevladina, nestranačka, strukovna organizacija lokalnih, pokrajinskih i republičkih inspektora, čiji je cilj unapređenje kompetencija, materijalnog statusa i uslova rada, afirmacija i zaštita ugleda inspektora i njihove samostalnosti u radu, kao i postizanje pravne sigurnosti inspektora u Republici Srbiji.

Ciljevi udruženja:

• Unapređenje kompetencija inspektora;
• Afirmacija inspekcijskog nadzora kao struke;
• Zalaganje za unapređenje materijalnog statusa inspektora;
• Zaštitu prava na samostalno i nepristrasno obavljanje inspekcijskog nadzora;
• Unapređenje zakonodavnog okvira koji definiše inspekcijski nadzor;
• Podizanje nivoa poverenja građana u rad inspektora i unapređenje profesionalne etike;
• Zalaganje za usklađivanje inspekcijskog nadzora Republike Srbije sa inspekcijskim nadzorom u Evropskoj uniji, kao relevantnim međunarodnim standardom;
• Saradnja i razmena iskustava sa strukovnim i stručnim udruženjima u Srbiji i inostranstvu.

Unapređenje kompetencija inspektora:

Jedan od najvažnijih zadataka Udruženja je rad na podizanju kompetencija inspektora i ujednačavanju inspekcijskog nadzora u Republici Srbiji.

U protekle dve decenije inspekcijski sistem je od države bio u potpunosti zanemaren. U njega se nije ulagalo ni u stručnom ni u materijalnom pogledu. Iskusne kolege su, što odlascima u penziju, što prelaskom na bolje plaćene poslove napustile sistem, a njihova mesta ili nisu popunjavana, ili su popunjena sa mladim i nedovoljno obučenim kadrovima kojima nisu ponuđene kvalitetne obuke za izuzetno značajan i složen posao koji ih očekuje. Dodatni, ali ništa manje značajan faktor su izuzetno loši materijalni uslovi u kojima inspektori rade.

Jasno je da su sve te okolnosti veoma negativno uticale kako na motivisanost inspektora za usvajanje novih znanja tako i na kvalitet i ujednačenost inspekcijskog nadzora na teritoriji Republike Srbije.

Donošenjem Zakona o inspekcijskom nadzoru 2015. godine započela je reforma u ovoj oblasti, po ugledu na inspekcijski nadzor u evropskim zemljama, koja je dovela do velikih novina u postupanju. Takođe, veliki broj posebnih zakona se i menja i prilagođava ZOIN-u. 

Inspektori Srbije su „zatrpani“ poslom iz dva razloga:

• jer ih ima izuzetno malo – na 1000 stanovnika broj inspektora u Srbiji je bar duplo manji od broja inspektora u zemljama EU;
• jer je pravna uređenost-poštovanje zakona, na mnogo nižem stepenu od zemalja EU.

Kada se ukrste gornji pokazatelji proističe da jedan inspektor u Srbiji radi posao koji u evropskoj porodici naroda obavljaju najmanje tri inspektora.

Zbog svih tih razloga koji su nabrojani,  inspektorima je potrebna pomoć u vidu obuka za usvajanje  znanja i veština koje su potrebne i neophodne da bi odgovorili ulozi koju društvo od njih očekuje.

Afirmacija inspekcijskog nadzora kao struke:

Zakon o inspekcijskom nadzoru daje novu ulogu inspektorima, ulogu koja nam savršeno odgovara jer daje šansu da više ne budemo mač nad glavama građana i privrednih subjekata koje kontrolišemo, odnosno da ne budemo „lovci na greške“ kako bismo ih kaznili, već da pre svega budemo prijatelji i saradnici privredi i građanima koji će im preventivnim i savetodavnim putem pomagati da svoje poslovanje i ponašanje prilagode zakonodavnom okviru, a da tek kada takve „dobre namere“ države budu iscrpljene bez uspeha, na scenu stupaju druga, korektivna i naredbodavna ovlašćenja inspektora, prekršajni nalozi i prijave sudu.

Takvu pozitivnu novost maksimalno ćemo iskoristiti predstavljanjem nove uloge inspektora u medijima.

Takođe, svaku priliku koristićemo za prikazivanje rezultata rada svih inspekcija u Srbiji, kako u štampanim i elektronskim medijima tako i na društvenim mrežama.

Unapređenje materijalnog statusa inspektora:

Juna 2017. godine MINS je, podnošenjem zahteva Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave  i Vladi Srbije za izmenu zakonodavnog okvira koji reguliše primanja na državnom, pokrajinskom i lokalnom nivou, pokrenuo rešavanje urgentnog pitanja za sve inspektore, a to su plate.

Republički inspektori su još 1996. godine izgubili pravo na korektivni koeficijent od 20%, koji je pravio razliku između službenika sa visokom stručnom spremom koji radi u kancelarijskim uslovima i inspektora sa istom stručnom spremom ali koji pretežni deo nadzora obavlja na terenu ili u neposrednom kontaktu sa subjektom nadzora, što naravno nosi sa sobom dodatne rizike. Taj korektivni koeficijent 2012. godine izgubili su i lokalni i pokrajinski inspektori.

Javna rasprava u Kragujevcu

MINS je tokom čitave druge polovine 2017. godine učestvovao u javnoj raspravi i objašnjavao, kako resornom ministarstvu i Vladi, tako i čitavoj javnosti, koje su sve speciičnosti inspekcijskog poziva i sa kakvim rizicima se inspektori suočavaju prilikom obavljanja svoje dužnosti.

Veoma uspešan prvi sastanak u MDULS-u

Naši argumenti su naišli na razumevanje resornog ministarstva, i na nasem prvom sastanku dogovoreno je da uđemo u postupak unapređenja statusa inspektora, strategijom „korak po korak“ u skladu sa mogućnostima države koja je u tom momentu sprovodila veoma teške mere finansijske konsolidacije, a rezultat tih aktivnosti je sledeći:

Za lokalne i pokrajinske inspektore:

U decembru 2017. godine usvojen je Zakon o platama zaposlenih u organima AP i JLS, koji je predvideo i pravo inspektora na uvećanje plate do 20%. Kako je, suprotno očekivanjima, odložena primena „platnih razreda“ pa samim tim i navedenog Zakona, na inicijativu MINS-a u martu 2018. godine usvojena je Uredba koja je gore navedenu mogućnost za uvećanje plate inspektora definisala na isti način kao i Zakon, i to  počevši od avgustovske plate za 2018. godinu.  Da bi se Uredba realizovala MINS se pismom obratio rukovodstvima gradova i opština u Srbiji objašnjavajući zašto je potrebno da hitno pristupe ostvarenju tog prava za inspektore, pozivajući ih na taj način da doprinesu ukupnim reformama, odnosno da daju svoj doprinos uspostavljanju pravednih i poštenih odnosa u sistemu plata.

Pravo inspektora najpre je realizovano u Užicu i to maksimalnim koeficijentom – 20%, a zatim isto tako na najkvalitetniji mogući način i u Barajevu, Paraćinu, Kladovu, Požarevcu, Aranđelovcu, Crnoj Travi, Čačku, Novom Sadu, Krupnju, Loznici, Novom Pazaru i td, dok je u Nišu, Vranju, Lajkovcu, Soko Banji, Preševu, Subotici, Rači, Kučevu, Zrenjaninu, Ljuboviji, Bogatiću itd. određen dodatni koeficijent od 10%. Nažalost postoje i gradovi i opštine u kojima je neadekvatno rešeno ovo pitanje, odnosno uvećanje iznosi 5% ili uopšte nije dobijeno nikakvo uvećanje. Sa izuzetkom Kragujevca i Zaječara uglavnom je reč o malim gradovima i opštinama odnosno sredinama koje imaju izuzetno mali broj inspektora. Početkom oktobra 2019. godine takvih gradova i opština ima oko 50, ali broj inspektora u odnosu na ukupan broj inspektora u JLS nije veliki, oko 20%.

Pokrajinski inspektori su počevši od 1. avgusta 2019. godine dobili uvećanje koeficijenta 20% i sobzirom na to da su već imali bolja primanja od inspektora na ostalim nivoima državne organizacije, dostigli smo primeran status sa kojim smo  zadovoljni.

Za republičke inspektore:

Dogovor o statusu republičkih inspektora

MINS je učestvovao u javnoj raspravi o  Nacrtu Zakona o platama državnih službenika i nameštenika i dao svoje predloge za poboljšanje definicije korektivnog koeficijenta. Kako je, suprotno očekivanjima, odložena primena „platnih razreda“ odloženo je i usvajanje  navedenog Zakona, pa je na inicijativu MINS-a u januaru 2018. godine došlo do novog susreta u MDULS-u kojom prilikom je dogovoreno da se prema Vladi ide sa predlogom Uredbe kojom bi se republički inspektori preveli u zvanje samostalnog savetnika a takođe dogovoreno je da se hitno krene u prijem novih inspektora sobzirom na to da je prema najnovijim podacima broj republičkih inspektora jedva premašuje dve hiljade.

U toku je realizacija dogovorenog.  Do sada je urađeno sledeće:

• Usvojena je Uredba koja izuzima inspektore iz kvote od 20% koliko u organu može biti samostalnih savetnika; 
• SUK je izradio standardni opis radnih mesta tako da se radno mesto inspektor razvrstava u zvanje samostalnog savetnika;
• Usvojen  je Zaključak Vlade o prijemu novih inspektora;
• Koordinaciona komisija je usvojila Instrukciju ministarstvima o daljim koracima u realizaciji dogovorenih mera Vlade Srbije po pitanju kapaciteta inspekcija.

Preostalo je da Vlada usvoji izmenu ukupnog broja zaposlenih u državnoj upravi u skladu sa odobrenom kvotom za zaposlenje novih inspektora, te da se onda izrade nove sistematizacije i nova rešenja koja će inspektorima dati zvanje samostalnih savetnika a sa tim i unapređenje plate u proseku oko 14.000 din.

Zaštita prava na samostalno i nepristrasno obavljanje inspekcijskog nadzora

MINS će se suprotstaviti eventualnim pokušajima da se bilo kom inspektoru u Srbiji suspenduje pravo na samostalno i nepristrasno obavljanje inspekcijskog nadzora, i o tome će alarmirati kako nadležna ministarstva tako i široku javnost.

U toku je rad na projektu da se uspostavi  institut Poverenika za zaštitu integriteta i nezavisnosti inspektora.

Unapređenje zakonodavnog okvira koji definiše inspekcijski nadzor

Andrevlje, potpisivanje sporazuma 

MINS je u novembru 2017. godine sklopio Sporazum o saradnji sa Koordinacionom komisijom za inspekcijski nadzor – međuresornim telom Vlade, i od tada učestvuje kako u radu Koordinacione komisije i njenih radnih tela, a namera nam je da učestvujemo i u radnim grupama za izmene i dopune ZOIN-a i za usaglašavanje posebnih zakona kako bi inspektori, svojim kolektivnim znanjem i iskustvom doprineli unapređenju zakonodavnog okvira koji definiše inspekcijski nadzor.

MINS je učestvovao i dao doprinos izmenama ZOIN-a koje su usvojene krajem 2018. godine, kao i u javnoj raspravi koja je dovela do izmene Krivičnog zakonika i značajnog pooštravanja kaznenih odredbi vezanih  za napad ili ometanje inspektora kao službenih lica.

NASTANAK I RAZVOJ UDRUŽENJA

Inspektori Srbije sve do 2017. godine nisu imali svoju organizaciju, za razliku od mnogih drugih struka, od medicinskih sestara do policajaca, sudija, tužilaca itd. Ta okolnost mnogo je koštala inspektore, struka je u poslednje dve decenije potcenjena i ponižena, a materijalni položaj inspektora došao na najniže grane.

U februaru 2017. godine čačanski inspektori su pokrenuli ideju da se inspektori Srbije upoznaju, povežu i udruže u neformalnom smislu, te da tako udruženi pokrenu inicijative pred nadležnim državnim organima za unapređenje statusa inspektora i rešavanje drugih pitanja od značaja za inspekcijsku struku. Predstavnici tog, još uvek neformalnog strukovnog udruženja, učestvovali su u javnoj raspravi o sistemu plata i u pregovorima sa resornim ministarstvom  kao i animiranju čitave javnosti za „stvar“ inspektora, što je rezultiralo  uspehom.

MDULS i Vlada Srbije prihvatili su stavove inspektora i kroz zakonodavna rešenja krenuli smo da unapređujemo status inspektora i to u najtežim mogućim uslovima kada su na sceni bile rigorozne mere fiskalne stabilizacije.

Osnivačka Skupština Mreže inspektora Srbije održana je 11. oktobra 2017. godine u Čačku, a udruženje je registrovano u APR-u  9.11.2017. godine, i od tada ima status pravnog lica.

Detalj sa prve Skupštine

Prva izborna Skupština Udruženja održana je 14. juna 2018. godine u Čačku, a za predsednika je izabran Dragoman Paunović, diplomirani politikolog, komunalni inspektor iz Čačka. Tom prilikom izabrani su i ostali organi udruzenja: Upravni odbor, Nadzorni odbor, predsednik Skupštine i sekretar .

Konferencija: Dan inspektora Srbije

Druga izborna i prva redovna Skupština MINS-a održane su 25. aprila 2019. godine u Čačku, a istog dana održana je i prva konferencija Dan inspektora Srbije, veličanstveni događaj kojem je prisustvovalo oko 700 inspektora iz cele Srbije i sa svih nivoa državne organizacije. Na konferenciji su kao predstavnici vladinog sektora prisustvovali ministar Branko Ružić, državni sekretar Zoran Kasalović, načelnici Upravnih okruga, a predstavnici nevladinog sektora bili su takođe u reprezentativnom sastavu: USAID Projekat za saradnju bio je u kompletnom sastavu, na čelu sa Draganom Stanojević, Violeta Jovanović – izvršna direktorka NALED-a, Ana Toskić – izvršna direktorka  Partnera Srbije, direktorka  EBRD itd.

POSLOVI I ZADACI KOJI SU PRED NAMA

Primena platnih razreda najavljena je  za drugu polovinu 2020. godine, pa će MINS  tražiti da se u zakonodavnom smislu zaokruže statusna pitanja inspektora:

Za republičke inspektore rešeno je pitanje zvanja, pa preostaje da izdejstvujemo da dobiju pravo i na korektivni koeficijent do 20%.

Za pokrajinske i lokalne inspektore koji imaju pravo na korektivni koeficijent preostaje da izborimo da dobiju zvanja samostalnih savetnika.

MINS će pružiti podršku kolegama u JLS  u kojima nije došlo do primene Uredbe o izmeni Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata, kako bi se uspostavio ili na kvalitetnije osnove postavio institut korektivnog koeficijenta.

Naša je namera da iniciramo još jednu izmenu ZOIN-a sa ciljem da tekst zakona oslobodimo balasta prekršajnih kazni za inspektore kao produktu nekadašnjeg nepoverenja između države i inspektora koje smo u međuvremenu prevazišli te da se u tekst zakona unesu izmene odredbi o zvanju inspektora (inspektor koji ima 5 godina radnog iskustva i položen državni ispit mora imati zvanje samostalnog savetnika) i unesu odredbe o pravnoj zaštiti inspektora. Mišljenja smo da bi prihvatanjem i usvajanjem ovih izmena, naš sistemski zakon postao jedan od najboljih zakona ove vrste u Evropi.

MINS će biti pokretač zakonodavnih  inicijativa sa ciljem da se unapredi položaj strukovnih udruženja, učestvovaće u usaglašavanju posebnih zakona sa sistemskim i u procesu dogovaranja i donošenja podzakonskih akata koje se tiču inspekcijskog nadzora i položaja našeg udruženja.

Pred nama je dalji rad na uspostavljanju kvalitetnih vidova organizovanja i povezanosti. Horizontalnu povezanost zaokružićemo formiranjem podružnica na nivou upravnih okruga. Vertikalnu povezanost uspostavićemo putem poverenika po vrstama inspekcija.

Formiranje Zlatiborske podružnice

Članovi

U oktobru 2019. godine Udruženje broji oko 1500 članova – inspektora sa svih nivoa državne organizacije.