Zadovoljstvo mi je da u ime strukovne organizacije inspektora Srbije pozdravim predstavnike MDULS, ambasadora kraljevine Norveške, predstavnike NALED-a i sve druge strunjake koji su učestvovali u ovom značajnom poslu unapređenja ZOIN-a.

Ja sam i u ranijim nastupima isticao da je ZOIN, koji je donet 2015. godine, doveo do kopernikanskog obrta kada je u pitanju samo poimanje inspekcijskog nadzora, da je stvari u toj oblasti sa glave postavio na noge, odnosno na način primeren društvenim odnosima u 21. veku, u zemlji koja je na putu i na pragu ulaska u evropsku porodicu naroda – inspektor je dobio mogućnost, pravo i dužnost da ne bude pokretna inkvizicija koja ide i seče glave i čiji bi dolazak na vrata nadziranog subjekta bio doživljen kao smak sveta, već da bude prijatelj, savetnik i saradnik koji pomaže privredi i građanima da svoje poslovanje i ponašanje usklade sa zakonom, a da represivne mere budu rezervisane samo prema onima koji neće da sarađuju sa inspktorima i koji uporno hoće da krše zakon.

Nova rešenja koja su predviđena ovim Nacrtom dodatno osnažuju takvu poziciju inspektora u društvenom i privrednom sistemu, proširuju mehanizme uspostavljanja poverenja inspekcija i nadziranih subjekata, i to MINS apsolutno podržava.

Međutim, želim da istaknem da smo svim ovim aktivnostima na planu zakonodavnih rešenja, da se sportski izrazim, napravili izvanrednu mašinu-bolid koji na trkama formule 1 može ravnopravno da se takmiči sa suparnicima iz Holandije, Nemačke, Švajcarske. Međutim, sada je naš problem da izgradimo vozača za taj bolid. Naš inspektor, nekadašnji šampion svog zanata decenijama je od strane svoje države ponižen, devalviran i kao stručnjak i kao čovek, njegov društveni- statusni položaj je takav da čak i matičari imaju veću platu, veći značaj, veće poštovanje. U Srbiji matičaru se u znak zahvalnosti i poštovanja, posle venčanja obavezno podari plećka i flaša pića, a naš inspektor šta može da očekuje? O tome smo dovoljno puta pričali. Zato pozivam sve – od MDULS-a i drugih državnih organa, do organizacija koje se bave inspekijama kao što su NALED, USAID, SKGO i td. kao i nezavisne konsultante –stručnjake, da sada svi uložimo maksimalne napore kako bi našeg inspektora, nekadašnjeg šampiona uzdigli iz prašine, da mu damo platu, status i društvenu ulogu koju zaslužuje. Bez toga ne možemo postići uspeh. Bolid ne može bez adekvatnog vozača da učestvuje u trci. Priliku da dosta učinimo na tom planu imamo u narednih nekoliko meseci kada se donosi Zakon o državnim službenicima i usvaja budžet za sledeću godinu. Na lokalu, uglavnom uspevamo da popravimo položaj inspektora – više od 80% inspektora već je dobilo korektivni koeficijent, a nadam se da će do Nove godine dobiti i ostali. Sada moramo da sve napore skoncentrišemo da se to isto desi i republičkim inspektorima, te da, kada im popravimo status, svi zajedno uložimo napore da inspektorima pružimo obuke i stručna znanja koja najsavremeniji bolid zahteva, kako bi mogli sa oba zadovoljena uslova da ravnopravno učestvujemo u trci.

Sada želim da se osvrnem na nove institute i nova rešenja za unapređenje ZOIN-a.

Moram da priznam da je institut SUBJEKAT OD POVERENjA u početku izazivao određenu zabrinutost u smislu da to nije neki sistem da se „podobni“ privileguju odnosno izuzmu i oslobode inspekcijskog nadzora, te da je to moguće u pravno uređenim državama tipa Holandije Švajcarske i td. a da kod nas bezmalo da nema subjekta koji neće zloupotrebiti status zaštićenosti od inspekcijskih kontrola. Međutim, posle podrobnog analiziranja i razjašnjenja, došli smo do stava da je veoma dobro da taj institut imamo u zakonu kao mogućnost koja dalje razvija odnos poverenja saradnje između inspekcija i privrede, pri čemu sugerišemo da upravni postupak dobijanja takvog statusa bude veoma precizan i zahtevan kao i da subjekti koji dobiju status budu i javno objavljeni na sajtu Koordinacione komisije i nadležnog ministarstva. Takođe, želim da predložim i malu korekciju tog člana u smislu da je potrebno precizno definisati koliki je to prethodni period u kome se preispituje zakonitost njegovog poslovanja. Teško da postoji neko ko je ceo svoj vek bio bezgrešan. To važi i za privredne subjekte. Mislim da bi bilo opravdano, pošto se status priznaje na 4 godine da toliki period njegovog poslovanja u prošlosti i bude preispitivan.

Drugi novi institut PRIKRIVENA KUPOVINA svakako daje nove mogućnosti, metode i tehnike inspektorima u dokazivanju da neko obavlja delatnost kao neregistrovani subjekt ili da se ne izdaje račun i to je institut koji će olakšati kontrole i učiniti ih efikasnijim i svrsishdnijim.

Posebno pozdravljamo čl. 21 Nacrta koji daje mogućnost inspektoru da ne piše prekršajni nalog ili prekršajnu ili krivičnu prijavu prijavu ako je nadzirani subjekt postupio po nalogu inspektora, a nije došlo do štetnih posledica, ili su one otklonjene, ako najviša zaprećena kazna nije veća od 200.000 dinara. Povećanje maksimalne zaprećene kazne sa 100.000 na 200.000 u kojem slučaju važi gore navedena odredba DAJE DODATNU ŠANSU I NOVI ZAMAH USPOSTAVLjANjU POVERENjA IZMEĐU INSPEKCIJA I PRIVREDE I GRAĐANA. Ova promena značajno doprinosi novoj ulozi koju imaju inspekcije u našem društvenom i privrednom sistemu…

· Odredbe koje se tiču izvršenja su odlične. Kako u pogledu da službu izvršenja može formirati više opština, a takođe veliku pomoć daće i odredba da se izvršenje novčanih kazni u postupku izvršenja posrednom prinudom vrši preko javnog izvršitelja.

· Što se tiče ispita za inspektora pozdravljamo praktično produženje roka za još jednu godinu, i očekujemo da će nadležni pronaći zajednički jezik sa poreskom upravom kako bi oni prijavili svoje radnike i kako inspektori ni krivi ni dužni ne bi snosili posledice zato što nisu prijavljeni za polaganje ispita. Da ne bude po onoj poslovici „Kad se slonovi poteraju pogažena bude trava“…

Takođe želimo da ukažemo da pripravnici do okončanja pripravničkog staža moraju da polože i državni i inspektorski ispit te bi možda trebalo razmotriti mogućnost za nešto povoljnije rešenje. Želim da dam i nekoliko predloga koji bi po mom mišljenju dodatno unapredili tekst Zakona i to:

PREDLOZI:

1. Želimo da ukažemo da je ovo možda prilika da se još preciznije u Zakonu definiše sam postupak ulaska u stan jer to u praksi izaziva dosta nepoznanica i poteškoća kao i različitih rešenja po opštinama. Reč je o postupku samog ulaska ako subjekt ne želi da sarađuje i ne želi da otvori vrata. Kao i postupku posle tako izvršene kontrole. To bi u velikoj meri olakšalo inspekcijsko postupanje.

2. Kada je u pitanju NALOG za inspekcijski nadzor treba propisati obavezu rukovodioca inspekcije da izda nalog za vanredni inspekcijski nadzor na obrazloženi zahtev inspektora, kao i predvideti kaznu ako takav nalog ne izda.To bi sprečilo mogućnost zloupotrebe ovlašćenja rukovodioca inspekcije. Inspektor po svojoj vokaciji ima istančan osećaj za pravdu i ne bi se dobro osećao ako ima saznanja da u neposrednoj blizini kontrolisanog subjekta ima isti takav koji isto tako kao i kontrolisani subjekt krši zakon ali načelnik neće da iz nekih svojih razloga(npr stranačkih, rodbinskih i td) izda nalog. Inspektor bi se osećao kao slepo oruđe u službi načelnika i svakako bi bio demoralisan za rad svestan da umesto pravde sprovodi nepravdu i da u njegovo postupanje stavlja privredne subjekte u neravnopravan položaj.

3. Kada je u pitanju zaštita inspektora, govorili smo šta sve i kakve napade doživljavamo na terenu mislim da je postojeća odredba u zakonu da je “nadzirani subjekt dužan da poštuje integritet i službeno svojstvo inspektora” nedovoljna i da je u Zakonu potrebno striktno zabraniti verbalni ili fizički napad na inspektora i definisati stroge kazne za taj prekršaj…

Na kraju, predlažem da se Nacrt ZOIN-a unapredi dodavanjem novog člana kojim bi se zaštitila samostalnost inspektora i to:

„Inspektor ne može biti premešten na drugo radno mesto na kome ne bi obavljao svoja inspekcijskih ovlašćenja, bez njegove saglasnosti“.

Zahvaljujem se na pažnji.

Dragoman Paunović, predsednik MINS-a