Utorak, 17. jul 2018.godine

Organ/organizacija/zainteresovano lice: MREŽA INSPEKTORA SRBIJE
Sedište i adresa: Čačak, Ul. Župana Stracimira br. 2.
Ime i prezime lica koje dostavlja predloge: Dragoman Paunović
Kontakt telefon: 064 825 57 20
E-pošta: [email protected]
Datum: 16.07.2018.god.

1. Načelne primedbe na tekst Nacrta zakona o platama državnih službenika i nameštenika

Koncept korektivnog koeficijenta kako je definisan u čl. 25. Zakona, NIJE DOBAR iz sledećih razloga:
1) Definisan je kao mogućnost a ne kao obaveza, pa tako ostavlja mogućnost da se on i ne primeni, što bi dovelo do neispunjenja osnovnog cilja radi koga se reforma i vrši i donosi ovaj zakon a to je da plate budu dovedene u odnose na principu poštenja i pravde.
2) Neprecizna formulacija visine korektivnog koeficijenta (DO 20%), ostavlja mogućnost da se on i ne primeni, ili da se primeni u neadekvatnom obimu što ostavlja mogućnost da se nepravilnom primenom izvrgne ruglu i obesmisli ideja reforme sistema plata

2. Primedbe u pojedinostima (navode se primedbe na konkretne članove Nacrta zakona o platama državnih službenika i nameštenika, a izmene i dopune se dostavljaju u formi odredaba, npr. „Član … Zakona menja se i glasi: „…“ ili U članu …, posle stava… dodaje se stav … koji glasi „…“ i sl)
Član 25. stav 2. Zakona menja se i glasi:
Državnom službeniku koji radi na poslovima inspekcijskog i drugog nadzora ili kontrole rada, UVEĆAVA SE koeficijent ZA 20% svoje vrednosti, ako obavlja poslove terenskog nadzora ili kontrole u neposrednom kontaktu sa subjektima nadzora ili kontrole.
U članu 40, posle stava 1. dodaje se stav koji glasi:
„Ukoliko u budžetu ne bude dovoljno sredstava za realizaciju korektivnog koeficijenta iz člana 25. stav 2, Vlada će doneti Odluku o visini koeficijenta, s tim da ista ne može biti manja od 10%, te da se puna primena navedenog člana Zakona mora postići u trećoj budžetskoj godini, računajući od dana početka primene Zakona“.

3. Obrazloženje predloga za unapređenje teksta Nacrta zakona o platama državnih službenika i nameštenika
Koncept korektivnog koeficijenta kako je definisan u Zakonu NIJE  DOBAR iz sledećih razloga:

1) Definisan je kao mogućnost a ne kao obaveza, pa tako ostavlja mogućnost da se on i ne primeni, što bi dovelo do neispunjenja osnovnog cilja radi koga se reforma i vrši i donosi ovaj zakon a to je da plate budu dovedene u odnose na principu poštenja i pravde.
Primer: građevinski inženjer koji u udobnosti kancelarije obavlja svoj posao i građevinski inženjer – inspektor koji posao obavlja posao na terenu, sa svim rizicima koje inspekcijski nadzor podrazumeva.  Ako bi ta dva službenika imala istu platu odnosno ako inspektor ne bi imao uvećanje predviđeno korektivnim koeficijentom, osnovni cilj donošenja ovog zakona ne bi bio postignut…
DAKLE, KOREKTIVNI KOEFICIJENT MORA BITI OBAVEZA.

2) Neprecizna formulacija visine korektivnog koeficijenta (DO 20%), ostavlja mogućnost da se on i ne primeni, ili da se primeni u neadekvatnom obimu.
Korektivni koeficijent ne sme biti neprecizan jer ostavlja mogućnost da se nepravilnom primenom izvrgne ruglu i obesmisli ideja reforme sistema plata.
Primer: Ako se u Zakonu predvidi uvećanje DO 20%, onda to uvećanje može biti i 4% i ne bi se ispunila osnovna zamisao odnosno duh zakona.
DAKLE ZAKON MORA STRIKTNO IZVAGATI VISINU KOREKTIVNOG KOEFICIJENTA.

3) Deo čl. 25. stav. 2. koji glasi “u zavisnosti od odgovornosti za stanje u oblasti u kojoj se vrši nadzor ili kontrola“ potrebno je brisati jer se uvećanje plate inspektoru predviđa po osnovu specifičnih uslova rada i rizika, koji su isti za sve inspektore pa se to pravo ne može relativizoovati dodavanjem uslova koji je naveden.

MREŽA INSPEKTORA SRBIJE
Dragoman Paunović