Članovi nevladine i nestranačke, strukovne organizacije lokalnih, pokrajinskih i republičkih inspektora „Mreža inspektora Srbije“, najoštrije osuđuju napad na službena lica, poreske inspektore Nikolu Matića i Dragana Gojkovića, koji se desio u vršenju njihove službene dužnosti, odnosno postupku kontrole evidentiranja prometa preko fiskalnog uređaja kod poreskog obaveznika I.Z. vlasnice trgovačke radnje i autoperionice iz Požege, dana 31.10.2023. godine, oko 12 časova.
Ovom prilikom izražavamo duboku zabrinutost i nezadovoljstvo zbog trenutnog stanja u vezi sa bezbednošću i statusom inspektora. Događa se upravo ono na šta naša strukovna organizacija ukazuje godinama unazad – urušavanje integriteta inspektora, nepostojanje odgovarajuće krivično – pravne zaštite, nerešena pravna, materijalna kao i organizaciona
pitanja inspekcija, nedostatak kapaciteta, neadekvatni uslovi rada, ostavljaju nas da budemo mete raznih vrsta napada kojima smo svakodnevno izloženi.
Biti inspektor u Srbiji danas znači pristati na ekstremno opasan posao po život i zdravlje, posao „u čijem su opisu“ pretnje, prebijanja, paljenja automobila ili druge verbalne i fizičke posledice. Svedoci smo svakodnevnih novinskih naslova: ,,zatvorio ga u frižider“, „pustio opasne pse na njega“, „inspektorka zaključana u hladnjači“, „pretukli ga“, „zapalili mu kuću“…, gde su žrtve inspektori. U proteklom periodu bili smo svedoci prebijanja inspektora u Valjevu, nakon čega je kolega morao otići u invalidsku penziju.

U Priboju i Prokuplju su zapaljeni automobili inspektorima, u Kraljevu je privatni automobil inspektora na parkingu isflekan bojom. Imali smo i slučaj da je u dvorište inspektora bačen molotovljev koktel. Na dnevnom nivou dolazi do onemogućavanja inspekcijskog nadzora, otimanja, cepanja ili paljenja zapisnika, unošenja u lice, pljuvanja, hvatanja i uvrtanje ruke, bacanje predmeta na inspektora, prećenje prstom, pesnicom ili nekim predmetom, verbalnih uvreda kao i neprikladnih, često i seksističkih objava na društvenim mrežama kojima se vređaju čast i dostojanstvo, kao i službeno svojstvo inspektora.
Sve to najčešće završava bez ikakvih posledica po napadače ili su te posledice minimalne i simbolične. Najčešće su inspektori prinuđeni da gone počinioce privatnom tužbom, kao da u svom postupanju nisu predstavljali i zastupali državu. Da li država ovim odnosom prema problemu šalje poruku – isplati se biti bahat – neka inspekcija kontroliše
fine i kulturne subjekte a kod onih drugačijih ne treba ni da se pojavljuje. Da li je to pravna država kojoj stremimo i kojoj se nadamo?
Za to vreme nadležni za sistemsko postavljanje inspekcija se ponašaju kao da ne razumeju specifičnost poslova inspekcijskog nadzora i da ne vide rizike kojima su inspektori izloženi u vršenju poslova koji su od nemereljivog značaja za funkcionisanje
države, razvoj privrede i zaštitu prava građana. Nije lako razumeti tako čvrstu težnju da se inspektori, u pogledu statusa i materijalnog položaja, izjednače sa službenicima u kancelarijama. Tako nešto ne postoji ni u zemljama Evropske unije, kao i ni u jednoj zemlji u
okruženju.

Početna plata inspektora je 65.000 dinara u zvanju savetnika, za šta je potrebno imati3 godine radnog iskustva i položene ispite – državni i ispit za inspektora. Na tu platu država planira da primi inženjere, doktore medicine, veterine, informatičke stručnjake i tako popuni inspekcije – mada svi znamo da da se to ne može ostvariti i da na tu platu stručnjaci neće doći. Zašto bi i došli kad su plate u drugim sektorima duplo i troduplo veće, a o odgovornosti i rizicima u inspekciji smo već govorili. U Srbiji nedostaje najmanje 1500 inspektora na republičkom nivou i bar 1000 na lokalnom i pokrajinskom nivou. Sa trendom koji imamo – oko 250 inspektora godišnje napušta sistem što zbog penzionisanja što zbog nerešenog materijalnog pitanja, uz ovakav tretman kakav smo opisali, inspektora uskoro neće ni biti!
Može li država dozvoliti da zakoni budu samo prazno slovo na papiru, jer je to tako ako nema ko da kontroliše njihovu primenu, mogu li građani da se bezbedno osećaju, ako nema inspekcijskog nadzora hrane koju konzumiramo, proizvoda koje kupujemo, goriva koje sipamo u automobile, životne sredine, uslova kojima su izloženi naši građani u procesu rada…?
Zato, pozivamo sve nadležne organe, koji će u navedenom slučaju imati učešća, da nastali incident shvate i tretiraju, ne samo kao napad na ljudski život, već i na državu, jer je u obavljanju svoje službene dužnosti, inspektor predstavnik državne službe, republičkih, pokrajinskih organa i organa lokalnih samouprava i državnih uprava, a samim tim i naše države, te da u skladu sa tim prema počiniocima preduzmu najoštrije mere.
Obraćamo se predsedniku države, predsednici vlade, ministru finansija, ministru državne uprave i lokalne samouprave, ministru pravde i Kordinacionoj komisiji za inspekcijski nadzor, sa zahtevom za hitno rešavanje inspekcijskog pitanja koje uključuje organizaciona pitanja i pitanja pravne zaštite i naravno, kao i materijalnog položaja  inspektora.

Tražimo da Srbija uredi inspekcije onako kako su to već u toku prethodne decenije uradile sve države nekadašnje Jugoslavije, po ugledu na evropska rešenja, naravno.
Za kolege koji su pretrpeli napad, Nikolu Matića i Dragana Gojkovića, tražimo maksimalne uslove za lečenje i naknadu za pretrpljenu štetu. Uz njih je danas svaki inspektor naše organizacije, koji ne želi da u budućnosti, svoje ime vidi u naslovima
crne hronike.

MREŽA INSPEKTORA SRBIJE
_____________________________
Dragoman Paunović, predsednik
[email protected]
[email protected]
tel: 064 825 57 20