„Uloga inspektora u tužilačkim istragama”

Z A K Lj U Č C I
1. Budući da je problem zaštite životne sredine, kao i procesuiranje istih dela kompleksan, a imajući u vidu da je potreban višeinstitucionalni pristup u njegovom rešavanju, neophodno je ustanoviti mehanizme efektivne i stalne saradnje između predstavnika svih institucija u njegovom rešavanju, na prvom mestu između inspektora za zaštitu životne sredine i tužilaca, kao i policijskih službenika a u cilju obezebeđenja veoma brze reakcije nadležnih inspekcijskih organa i preduzimanje hitnih mera, u skladu sa postojećim zakonskim propisima. Veoma je važna saradnja sa policijom i lokalno nadležnim osnovnim javnim tužilaštvom u cilju brzog i pravovremenog obezbeđenja materijalnih dokaza.

2. Potrebno je ustanoviti mehanizme koordinacije sa ovim institucijama, te je, u tom smislu neophodno što pre usvojiti Protokol o saradnji u ovakvim slučajevima između Ministarstva zaštite životne sredine, Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva pravde, koji je u pripremi od strane Ministarstva zaštite životne sredine.

3. Neophodne su zajedničke edukacije javnih tužilaca,inspektora za zašitu životne sredine, i sudija na primerima iz prakse, sa svim problemima sa kojima smo se susretali u primeni propisa iz oblasti zaštite životne sredine, kao i upoznavanje inspektora sa ovlašćenjima JT i Suda, kao i da se pojasni uloga inspektora u krivičnom postupku.

4. Potrebna je specijalizacija javnih tužilaca i sudija za postupanje u vezi krivičnih dela, privrednih prestupa i prekršaja (u krivičnim, privredno kaznenim i prekršajnim postupcima iz oblasti zaštite životne sredine), što podrazumeva veći broj sudija i tužilaca koja bi se bavila ovom vrstom predmeta, kao i izrada priručnika za sudije i tužioce sa specifičnim znanjima.

5. Izrada i razvoj baze podataka koji bi se odnosili na zagađivače, odnosno pravna ili fizička lica koja su kažnjavana za privredne prestupe, prekršaje ili krivična dela iz oblasti zaštite životne sredine, sa visinima kazni, izrečenim merama bezebdnosti ili zaštitnim merama, eventualno dužinom trajanja postupka ili prikupljenim dokazima.

6. Povećana zainteresovanost sudija i tužilaca za dela iz „ekološkog kriminala”, i tretiranje ovih predmeta podjednako ili eventualno, imajući u vidu značaj i društvenu opsanost, više od drugih oblika kriminaliteta u postupanju, uvažavajući veliku preopterećenost u radu sudija i tužilaca.

7. Prilikom kažnjavanja učinioca krivičnih dela, privrednih prestupa ili prekršaja povećati iznose dosuđenih kazni.

8. Razmotriti okolnost da li je obavezu remedijacije štete, posebno kod upravljanja otpadom, efikasnije izricati od osuđivanja na novčanu kaznu, uz eventualnu izmenu krivičnog zakonodavstva.

9. Zajednički rad sa Ministarstvom zaštite životne sredine na inicijativi izmene zakonodavstva u smislu izmene Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnih dela, u delu Zakona koji se odnosi za koja krivična dela se primenjuje i u tu grupu krivičnih dela dodati i dela iz oblasti zaštite životne sredine. S tim u vezi je takođe neophodno razmotriti reviziju pojedinih zakonskih propisa (Zakon o upravljanju otpadom, Zakon o zaštiti životne sredine, pa i Krivičnog zakonika u pogledu nedovoljno jasnih pojmova(čl.260. čl.262, čl.266) i pooštravanje kaznene politike, izradu svih predviđenih podzakonskih akata, reviziju dozvola, donošenje realnih prelaznih rokova i striktno pridržavanje istih, a u cilju dostizanja EU standarda, iako je najveći broj evropskih direktiva već transponovan u naše zakonodavstvo.

10. Neophodno je intenzivirati međunarodnu saradnju na suočavanju sa slučajevima ekološkoih krivičnih dela, privrednih prestupa i prekršaja, posebno imajući u vidu da mnoga od ovih dela ne poznaju administartivne granice i imaju posledice i u drugim državama i razmotriti primenu onih mehanizama koje pojedine zemlje u okruženju ili u EU primenjuju u ovakvim slučajevima.