Govor Zorana Pavlovića, pomoćnika ministra rudarstva i energetike na Konferenciji „Dan inspektora Srbije“ u organizaciji MINS je izazvao veliko interesovanje kao i različito tumačenje u medijima, zbog čega govor objavljujemo u celosti.

„Inspekcije daju važan doprinos uspehu reformi društva, ali i podnose značajan teret njihovog sprovođenja. Posebno priznanje zavređuje požrtvovano i kvalitetno izvršavanje inspekcijskih poslova, svih inspekcija, bez obzira na teškoće i izazove sa kojima su se susretale, a svedoci smo da nije bilo malo izazova – pored COVID-a 19 i veoma čudne društvene klime koja se razvija u kojoj se inspektori prikazuju kao zaštitnici vlasti, a ne zakonitosti. Svesni smo potrebe da se nastavi sa preduzimanjem mera racionalizacije i štednje smanjivanjem troškova gde je to opravdano i racionalno, ponavljam gde je to opravdano i racionalno. Nameće se pitanje da li su dosadašnje mere opravdane i racionalne i da li su one dovele do toga da se popuna republičkih inspekcija kreće uglavnom između 30 i 70%.

Ako to prevedemo na zaštitu zakonitosti i bezbednosti, da li možemo zaključiti da je toliki i procenat nadziranih subjekata koji se nadziru u RS? Inspekcije se ne mogu posmatrati kao trošak već kao ulaganje u budućnost, zakonitost i bezbednost.

Na raspisana 4 konkursa u poslednjih godinu dana za popunu upražnjenih radnih mesta u inspekcijama Sektora kojim rukovodim, zainteresovanost je bila veoma mala, a takvo je stanje za većinu republičkih inspekcija.

Zato briga za ljude mora biti stalan i prioritetan zadatak, kao i poboljšanje materijalnog i socijalnog položaja inspektora, te unapređenje životnih i radnih uslova kako bi obezbedili povećanje motivacije, efikasnosti i kvaliteta rada, ali i uz statusne promene i uvođenje novog činovničkog zvanja INSPEKTOR, ta radna mesta učinili atraktivnijim za popunu. Nemojmo zaboraviti da inspektori štite zakonitost i bezbednost, a bez toga nema napredka ni reforme društva.

Svedoci smo sve češćih javnih osuda i napada na postupanje inspekcija i inspektora koji u skladu sa zakonom samostalno donose odluke kojima štite zakonitost i bezbednost. Takođe, sve je prisutnija pojava zloupotrebe prava na predstavku prema inspekcijama, a postupanje po istim predstavlja neefikasno trošenje resursa inspekcija. Zloupotreba subjektivnog prava, pa tako i prava na predstavku, ogleda se u različitim pojavnim oblicima, a pomenuću samo neki koje najzastupljeniji u poslednje dve godine:

– učestalo podnošenje prevelikog broja podnesaka inspekcijama radi stvaranja slike da određena organizacija radi na ostvarenju ciljeva zbog čijeg ostvarenja je osnovana, odnosno radi čijih ostvarenja se osnivaju organizacije istog tipa – vršenje prava radi sticanja publiciteta i reklame. Nije redak slučaj da takve organizacije nakon sticanja publiciteta postaju političke stranke. Šta god da inspektori u takvim nadzorima utvrde izloženi su osudi.

Primera radi, u prethodnom periodu, od strane nekih NVO i udruženja građana, bilo je dosta špekulacija i plasiranja neproverenih i netačnih informacija u javnosti po pitanju jednog projekta. Bez obzira na sumnje u tačnost informacija, inspekcije su uvek reagovale i postupale, a na poziv upućen aktivistima koji su inicirali nadzor, da na licu mesta inspektoru ukažu na konkretne nezakonitosti, umesto toga inspektor je napadnut od strane tih aktivista, zbog čega je podneta krivična prijava protiv više lica. Možda je napadnut zbog toga što je do tog trenutka po toj podnesci angažovano 7 republičkih inspekcija (ne 7 inspektora već 7 inspekcija) kojima nije stigla ni jedna konkretna prijava ili što u nadzorima nisu utvrđene nezakonitosti.

Znači, ako inspektor ne utvrdi ono što je po volji podnosioca predstavke, a uz to ako navedeni podnosilac ima podršku pojedinih medija, onda je inspektor u velikom problemu, osuđen je na javni linč, optužbe o korumpiranosti čime se svesno izaziva nepoverenje u državne institucije. U konkretnom slučaju, po oprobanom modelu ponašanja, usledio je javni linč inspektora u pojedinim medijima i na društvenim mrežama, a inspektor je samo vršio svoj posao.

Citiram samo neke komentare sa društvenih mreža upućene inspektoru:

– Izdajniče, prodana dušo.

– Čega je on inspektor, krađe lopovluka i prevare? Radi u službi sekte.

– Sve njih izdajnike treba zgaziti. Inspektor radi protiv države za svoj džep.

– Treba mu oči izvaditi, račun proveriti. Ko ga plaća itd.

One najvulgarnije zbog pristojnosti neću citirati, a bilo je mnogo.

Siguran sam da nema ovde u sali inspektora ili inspektorke koji nisu doživeli, najblaže rečeno, neprijatnosti posle kojih su se osećali nezaštićeno. Zato, se mora reagovati na takve pojave, jer kada se napadne na postupanje suda, tužilaštva ili policije, tada se po pravilu izdaju saopštenja nadležnih organa kojima se osuđuju inkriminisane pojave, a kada se napada postupanje inspektora i inspekcija onda često izostaju takve reakcije. Zato, nadležni organi moraju reagovati na ovakve pojave ali i MINS mora nastaviti odlučnije i jače da se bori za zaštitu inspektora.

Evo još jednog veoma aktuelnog primera:

Republički inspektori u nadzoru koji su izvršili na zahtev nadziranog subjekta, ustanovili su opasnost od ugrožavanja bezbednosti ljudi, imovine veće vrednosti i životne sredine, zbog čega su naložili hitne mere u cilju otklanjanja opasnosti. Kada su počele da se realizuju naložene hitne mere došlo je do ometanja izvršenja mera od strane određenih NVO, političkih stranaka, lica sa kriminalnim dosijeima i NN lica. Organizovani su protesti, pozivi na građansku neposlušnost, došlo je do vandalizma, zastrašivanja i napada na zaposlene u tom nadzoranom subjektu, njihove porodice, kao i privatnu imovinu, pa čak i do upotrebe vatrenog oružja i uništavanja mašina u vlasništvu nadziranog subjekta, povređivanja radnika i sl. Kada su počeli napadi na postupanje inspektora, Ministarstvo rudarstva i energetike se oglasilo više puta, lično je ministarka sa svojim saradnicima obišla spornu lokaciju, a zatim je o odluci inspektora raspravljao i Skupštinski odbor Narodne skupštine Republike Srbije, koji je usvojio Izveštaj ministarstva čime je potvrđena osnovanost naloženih mera inspektora.

Veliki je teret koji inspektor nosi na svojim leđima, zato ako nema podršku svog poslodavca, države i strukovnog udruženja onda to znači da smo svesno žrtvovali zakonitost i bezbednost u svim oblastima inspekcijkog nadzora.

Da li je to naš cilj?“